Danijel Libeskind dizajnirao je četiri monumentalne skulpture kojima se istražuje neusklađenost čoveka i prirode i protivi klimatskim promenama. Instalacija je postavljena 2. aprila 2019. u baroknom vrtu palate Het Loo u Holandiji i trajaće do sredine 2021. godine. Ovim povodom park nosi naziv „Vrt brige o planeti Zemlji“ .
„Vrt brige o planeti Zemlji“ je spoj baroknog vrta kao „domaćina“ i novoprojektovanih apstraktnih skulptura slavnog arhitekte. One stvaraju neravnotežu unutar urednog i simetrično organizovanog rasporeda vrta, dizajniranog u svoje vreme da predstavi artefakt savršenstva prirode.
„Bašta Palate Het Loo prenosi lepotu simetrije koja se povezuje sa kosmičkom idejom vremena, prostora i raja“ , kaže Libeskind, dok novopostavljene skulpture, dosežući visinu od tri metra i nadvišujući uredno podrezano grmlje, nisu nimalo simetrične. Sastavljene od sfernih fragmenata kugle, oštro se probijaju kroz zrak u raznim bojama.
Barokni vrt – ukroćena priroda za veličanje moći vladara
Ovo je prvi put da se savremena umetnost prikazuje u parku palate Het Loo.
Kompleks Het Loo je nastao krajem 17. veka kao celovit umetnički projekat koji kombinuje dvorac i barokni vrt sa ciljem da veliča moć kralja Vilima III i kraljice Marije II i impresionira njihove goste. Visok nivo podzemnih voda i brojni prirodni izvori na tom području pogodovali su izgradnji fontana i kanala. Na južnim obroncima raste razno voćno drveće kao što su jabuka, kruška, breskva, kajsija, nektarina, višnja i šljiva, tipično za holandski dizajn vrta. Polukružne kolonade na kraju parka pružaju veličanstven pogled na palatu, delikatne partere i avenije. Vrtne skulpture, bogovi i boginje grčke mitologije, pažljivo su raspoređeni na odabranim punktovima vrta. U centru stoji Venera, boginja ljubavi.
Uljezi u baroknoj bašti
„Ipak, neće nas zavarati slika raja s kraja 17.veka. Poput otrovnih insekata koji zrače fluorescentnim bojama, ovi sferni komadi nose jasnu poruku: svaki predstavlja hemijski element koji doprinosi klimatskim promenama. Skulpture su postavljene u vrt kao uljezi. To su toksični elementi koji uništavaju prirodu i njihova nesavršenost je kontrapunkt uređenom pejzažu”, dodaje Libeskind.
„Čovečanstvo je na prekretnici sveta u kome su prostor i resursi pod stalnim napadom. Ne možemo više da razlikujemo da li je priroda kultura ili je kultura priroda“ , ističe arhitekta Libeskind kao upozorenje.
Instalacija četiri sferna isečka globusa simboliziraje hemijske elemente:
- ozon
- azotni oksid
- metan
- ugljen dioksid.
U istoj meri u kojoj nedostatak ozona izaziva nevolje, njegov višak nimalo ne pogoduje zdravlju. Ozon u višim slojevima atmosfere štiti od ultraljubičastog zračenja, ali u prizemnim slojevima predstavlja ključnu komponentu smoga. Azotni oksid je dimni gas koji nastaje prilikom proizvodnje cementa, tj. cementnih klinkera. Metan je glavni sastojak zemnog gasa. Koristi se za grejanje i kao sirovina za dobijanje organskih jedinjenja. Ugljen–dioksid je jedna od glavnih materija koje formiraju živa tkiva i u njima ga ima skoro dva puta više nego u atmosferi.
Prema rečima i samog umetnika, ovi gasovi su štetni nus-proizvodi ljudskog delovanja i doprinose neuravnoteženosti u prirodi, što dovodi do nepovratnih klimatskih promena sa katastrofalnim posledicama za ljude i prirodu.
Vrt brige o planeti Zemlji predstavlja platformu za razmišljanje o budućnosti, danas.
