Mentalno zdravlje uključuje naše osnovne radne i društvene sposobnosti. Psihička stabilnost nam omogućava da saosećamo, prepoznamo, izrazimo i regulišemo naše emocije, da se suočimo sa izazovima i uživamo u životu.
Svetska zdravstvena organizacija definiše mentalno zdravlje na sledeći način: „Svako ko može da ostvari svoju potencijalnu sreću, da se nosi sa normalnim pritiscima u životu, da radi produktivno i bude sposoban da služi svojoj zajednici, u načelu je psihički zdrav.“
Mentalno zdravlje je neophodno za razvoj naprednih i održivih gradova. Kada je dobro i uravnoteženo, zdravlje može poboljšati životno iskustvo ljudi, obrazovanje, rad, stambeni i ekonomski potencijal. Takođe može pomoći da se umanje fizički problemi, smanje troškovi medicinske i socijalne zaštite, izgradi društveni kapital i umanji broj samoubistava.
Postoje tri najčešća razloga zbog kojih dolazi do povećanja problema mentalnog zdravlja u gradovima
Egzistencijalni faktori rizika
Mnogi ljudi se sele u gradove u potrazi za boljim životom, kvalitetnijim poslom i većim društvenim mogućnostima. Neki, pak, žele da se udalje od prethodnih negativnih iskustava. Upravo ti razlozi mogu biti rizični faktori problema mentalnog zdravlja: siromaštvo, nezaposlenost, beskućništvo, fizički i mentalni zdravstveni problemi, porodična trauma i slično.
Socijalni faktori
Smatra se da niska društvena povezanost i podrška kao i žrtve kriminala povećavaju rizik od psihoze još od ranog detinjstva. Ljudi sa urođenim faktorima rizika, posebno oni koji dolaze iz siromašnijih krajeva ili već imaju predispozicije za psihičke probleme, često se suočavaju sa nepravednim tretmanom u novim gradovima. Najčešće je to fizička i psihološka izolacija. Ove zajednice mogu biti izložene različitim socijalnim izazovima, osećanjem nepravde i očaja, i lošem uticaju zbog predrasuda i diskriminacije koji itekako mogu uticati na mentalno zdravlje.
Ekološki faktori
Svaki deo urbane sredine dizajniran da izrazi značenje i prenese određene informacije. Ipak, ljudi koji žive u gradovima mogu da iskuse i različite negativne stimulanse: visok indeks izgrađenosti, gužvu, buku, saobraćajni kolaps, zagađenje. Ovi nadražaji utiču na određene nivoe svesti i postaju okidači za različite probleme u momentu kada ljudi ne mogu više da se s njima nose. Osim što ovi nadražaji mogu imati efekat povećanja fizičkog opterećenja i stresa, mogu podsticati ljude da traže olakšanje: na primer tiše, polujavne prostore i alternativne vidove kretanja. U težim slučajevima, ovaj impuls može razviti potrebu za izolacijom I biti u vezi sa depresijom i anksioznošću.
Pored toga, ljudi koji žive u gradovima mogu uvideti da u poređenju sa ruralnim područjima imaju slabije veze sa prirodom, manje mogućnosti za svakodnevnim vežbanjem i nedostatak slobodnog vremena. Broj radnih sati i vreme provedeno u gradu stalno raste. Zbog gužve, manjka sunca, buke i stresa, ljudi se mogu osećati nesigurno, suviše izloženo i ranjivo, što prouzrokuje nervozu i nesanicu.
Migranti iz ruralnih u urbana područja često su ljudi koji za sobom ostavljaju svoje velike društvene mreže prijatelja i porodica, i potrebno im je vreme da razviju sličan društveni kapital u gradovima. Ako ga ikada dostignu. Posebno u velkim gradovima, mnogo je teže stupiti u kvalitetne socijalne kontakte i ostvariti prijateljsva. Dobrim delom je to i zbog starosedelaca koji se, iz bezbednosnih ili drugih razloga, nerado uključuju u društvenu interakciju sa novim licima. To je još jedan od razloga za poremećaj mentalnog zdravlja ljudi.
Kako planskim urbanim dizajnom mogu da se prevaziđu ovi problemi:
- Ne izlovati već integrisati, kad god je to moguće
- Obezbediti više pešačkih zona kao alternativu za kretanje pešaka
- Urediti unutrašnjost blokova i opremiti ih atraktivnim sadržajima
- Obezbediti alternativu kolskom saobraćaju kad god je to moguće
- Predvidi biciklističke i pešačke staze
- Planski omogućiti kretanje kroz blokove, školska dvorišta, ozelenjene površine i dečija igrališta
- Obezbediti sigurnost pešaka pravilnom saobraćajnom signalizacijom
- Povećati bezbednost svih građana dobro isprojektovanom uličnom rasvetom
- Projektovati više otvorenih prostora u vidu manjih ambijentalnih celina za druženje i razonodu svih starosnih kategorija zajedno
Za urbano planiranje, potrebno je uzeti u obzir mentalno zdravlje ljudi. Dobar urbani dizajn može nagnati ljude da se osećaju zdravog duha u zdravom telu, a dobro psihičko zdravlje ljudi svakako će učiniti grad održivijim.
