Legat omiljenog gradonačelnika Beograda Branka Pešića poklonila je njegova porodica Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.
Preuzet je nameštaj iz Pešićeve kuće, njegove police i veći deo biblioteke, pisaći sto i fotelje, tako da je u legatu urađena svojevrsna rekonstrukcija njegovog životnog prostora iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, što je naročito važno.
Branko Pešić je živeo u prizemnoj kući, nije imao sekretaricu, službeni auto, šofera, a izgradio je pola današnje prestonice. Branko je bio gradonačelnik od 1965. do 1974. godine. Za tih devet godina, Beograd je sa 680.000 porastao na 920.000 žitelja. Izgrađeno je čak 86.000 stanova!
Pešić je za života bio cenjen u javnosti zbog toga što je stalno želeo da pomaže građanima. Vozio je svog “pežoa 504” i “opel askonu”, sa kojima je često znao da usput vozi svoje sugrađane. Beograđani su bili toliko slobodni da su ga zvali na kućni telefon, a nisu se ustezali ni da mu u Zemunu zakucaju na vrata.
Njegov sin Lazar ispričao je, koliko je njegov otac bio cenjen: „Jednom, dok je bio predsednik Opštine Zemun, spasao je jednu devojku od nasilnika. Sutradan, pretučeni nasilnici su došli u njegov kabinet da se izvinjavaju.
Pored običnog sveta, cenile su ga mnoge ličnosti iz javnog života. I dan danas se smatra najboljim gradonačelnikom u istoriji Beograda.
Dragocena zbirka ordenja, medalja i povelja koje je on dobio tokom više decenija na različitim funkcijama naročito je impresivna: od povelje koju je svojeručno potpisala kraljica Elizabeta II, do medalja koji su mu uručivali najznačajniji vladari iz celog sveta, ali i mnogobrojne institucije i sportska društva iz SFRJ, sve to čini jednu neverovatnu celinu jednog od najnagrađivanijih Jugoslovena, koji je, ipak, bio izuzetno skroman.
Tu su, između ostalog, orden Legije časti, Orden junaka socijalističkog rada, Orden zasluga za narod, Orden za hrabrost, Partizanska spomenica 1941 itd.
Jedini zahtev Lazara Pešića, sina Branka Pešića jeste da u legat ne ulaze političari, i da se sa predmetima iz legata ne fotografišu. Porodica smatra da su se političari prethodnih decenija ogrešili o Beograđane i nikako ne žele da dozvole da se legat i ime Branka Pešića koristi u propagandne dnevnopolitičke svrhe.
Legat će zvanično biti otvoren kada prođe pandemija virusa kovid 19, ali je za otvaranje sve pripremljeno – većina predmeta je preneta u Udruženje Adligat i napravljena je stalna postavka.
Legat je formiran na inicijativu književnika Miloja Popovića Kavaje, autora stihova za „Marš na Drinu“, dugogodišnjeg direktora Sava centra i Kulturnog centra Jugoslavije u Njujorku.
„Pešić je 1969. godine bio domaćin članovima Misije Apolo 11 i tom prilikom su mu trojica prvih ljudi na mesecu – Nil Armstrnog, Majkl Kolins i Edvin Baz Oldrin poklonili fotografiju sletanja na mesec i potpisali je. Isto se dogodilo i sa astronautima četvrtog sletanja na mesec, Apola 15. Bio sam oduševljen kada sam ugledao originalne potpise šestorice astronauta“, kaže Viktor Lazić.
Udruženju Adligat je poklonjena i knjiga koju su 1972. godine, prilikom proslave pedesetog Pešićevog rođendana, napravile zajedno mnogobrojne najznačajnije ličnosti tadašnjeg javnog života.
Svaku stranicu je ispunio jedan velikan – slikari, na primer Petar Lubarda, Beta Vukanović, Ivan Tabaković, Lazar Vujaklija, Mario Maskareli, Peđa Milosavljević, Mića Popović oslikali su celu svoju stranicu ili zalepili svoju sliku u knjigu ogromnog formata, pesnici su za Pešića napisali ili prepisali svoje pesme (Desanka Maksimović, Duško Radović, Ljubivoje Ršumović, Brana Crnčević).
Preminuo je 4. februara 1986, u 62. godini i to baš kada je trebalo da ode u penziju.
