Otvaranje izložbe Idemo na MORE…Varljivo leto 20. je samo povod, da ne kažemo izgovor, da se preslišamo i popišemo šta sve znamo o Andreju Josifovskom, arhitekti, streetart umetniku, u svetu poznatijem kao Pijanista, nezaustavljivom čoveku kome mozak, ali i ruke, rade 24/7.
Prvi put smo ga pominjali na portalu Arhitekton kada je, u februaru ove godine, na dan zatvaranja izložbe Čistač, Marine Abramović, na Bežanijskoj Kosi, postavio 10 m visoku zlatni cvet, Katarsis, (koji neodoljivo podseća na upotrebni predmet koji svi imamo u toaletu). Osim njega, po centru grada su bile postavljeni i manji primerci „cveta“. Sve to, kao deo projekta „Zlatno doba“. Ako ništa drugo, odlična lekcija iz marketinga.
E sad, ako nastavimo da nabrajamo hronološki, sigurno ćemo nešto izostaviti, jer Andrej radi non stop. Dve slike koje su obišle svet, Isus na Novom Beogradu i Nole na šljaci, nastale su u vremenskom intervalu od desetak dana.
Jasno je da Andrej, kao svaki dobar arhitekta, nije solo igrač već timski radnik. Uvek u dobroj ekipi umetnika iz raznih oblasti (bar 4 od 7 umetnosti), gde su neki pokazali da znaju da rade i ono zašta se nisu školovali, kad ih ponese elan i udari adrenalin.
„Tu je Soultime Media, momci koji su napravili izuzetan video, Nikola Žakula i Bojan Korolija, dva specijalna člana su Nebojša Babić, maestro fotografije, i velikan srpskog glumišta Srđan Timarov, koji je četkao. Tako da glumci umeju i da četkaju. Eto, uspeli smo, pomagali su, ja iscrtam i počistim, i kažem: nastavljate ovako. To je bila značajna pomoć, jer za šest sati, bilo bi nemoguće da sam uradim portret do kraja“ objašnjava Pijanista o timu koji je šljakao za Noleta.
Šljakanje terena za Noleta odigralo se u toku jedne noći, baš kako arhitekte to obično rade pred predaju važnog konkursa. Crtež je dugačak čak 24 metra, širok je 11 metara, prostire se na površini od 264 kvadratnih metara, a kuriozitet je činjenica da je reč o prvom umetničkom poduhvatu ovog tipa na crvenoj zemlji na jednom teniskom terenu ikada.
Prvo je napravljen šematski prikaz i napravljeno je mapiranje na osnovu dimenzija terena, a onda je usledio najteži deo posla.
Mapiranje nije bilo mnogo teško, ali samo pravljenje crteža, odnosno isrctavanje lica i detalja na licu je bilo zahtevno, jedan veliki eksperiment, koji se na kraju ispostavio dobrim, da to može da se uradi. To smo videli prvi put kad smo podigli dron, onda je nastala sreća u celom timu, pa smo natavili do jutra i završili sve, posle nekih šest sati rada.
Možda je manje poznato ali nije manje važno. Andrej Josifovski je master studije na Arhitektonskom falultetu u Beogradu završio 2014. od kada je asistent na fakultetu, na Departmanu za arhitektonske tehnologije. Oblast istraživanja: ispitivanje arhitektonskih konstrukcija nedestruktivnim metodama. Dobro je da studenti imaju neustrašive uzore, ne samo na ulici već i u obrazovnim institucijama. Kada kažemo ulica, mislimo na uličnu umetnost, naravno. Pijanista nas već više od pola decenije oduševljava svojim pametnim i lepim muralima.
Posebno je hrabro bilo napraviti Isusa na Novom Beogradu. Andrej želi da umetnost pokrene na razmišljanje. Da se u svakom od nas pokrenu neki hemijski procesi izazvani čuđenjem, divljenjem, uzbuđenjem, i da to u našim mozgovima proizvede Aha, efekat! Onda je to angažovana umetnost.
I da se vratimo na Varljivo leto 2020. i izložbu u O3onu koju možete posetiti do 30. jula. Pijanista želi da se malo opustimo, svako na svoj način, da nas makar na tren mine želja za morem, na +40, ali i da nas podstakne na razmišljanje. Bez toga ništa.
Andrej Josifovski uskoro otvara Muzej na otvorenom, urban district na Bežanijskoj kosi, u okviru Runaway festival, čiji je osnivač. Ali, o tome nekom drugom prilikom. Ubrzo…
