Arhitektura kao platno za svetlosne projekcije

PhotoCredit: artemide.com

Nema potrebe da definišemo šta je prirodno ili veštačko svetlo, ali moramo biti svesni da nam oba izvora svetla, pomažu da definišemo ono što je oko nas. Menjanje percepcije površina direktno utiče na hijerarhiju u sagledavanju površina i prostora nekog objekta. Arhitekta Bruno Zevi je jedan od svojih eseja nazvao „Svetlo kao arhitektonska forma“.

Le Corbousier je išao malo dalje rekavši: „arhitektura je mudra, pravilna i izuzetna igra sa volumenima grupisanim zajedno ispod svetla“.

PhotoCredit: lightdesign.jp/gallery/tokyu-plaza-ginza/

Sve vizuelne umetnosti, arhitektura, film ili slikarstvo, ne postoje osim ako autor nije uspostavio poseban odnos svog dela i svetla. Velika je razlika da li je to svetlo nepredvidivo dnevno sa različitim mogućnostima rezultujućih atmosfera ili je u pitanju pouzdano veštačko svetlo koje je predvidivo.

Danas, sa sigurnošću možemo reći da je osvetljenje u arhitekturi disciplina koja je postala najznačajnija, kada govorimo o dekorativnim elementima objekta. Likovne mogućnosti su praktično neograničene i više skoro da nema nedefinisanih ravnih površina na objektima – sada su to platna za projekcije rasvete.

PhotoCredit: lightdesign.jp/gallery/yakushiji-temple-jikido-hall/

Dizajner svetla je ne tako novo zanimanje ali se može reći da tek sada dobija na značaju kada se zna da je veštačkim svetlom moguće postići praktično sve. Velika iskustva dizajnera svetla na filmu i pozorištu koja se talože više od jednog veka, su nešto što najviše pomaže u određivanju karaktera svetla u prostoru koji se osvetljava. Postoji jedno pravilo u svetu filma koje kaže, da je dizajner svetla na filmu podjednako važan da bi se prenela neka emocija ili atmosfera, kao i sam glumac.

Dizajn svetla u arhitekturi se sastoji iz tri osnovna aspekta.

  • Prvi je estetski izgled osvetljenog objekta.
  • Drugi je funkcionalni, u smislu koliko rasveta zadovoljava funkcionalne karakteristike prostora i koliko razigrava površine objekta.
  • Treće je pitanje energetske efikasnosti kako bi se osiguralo da se svetlost ne rasipa preterano i da nema mesta sa više svetlosti nego što je potrebno za estetiku ili funkciju.
PhotoCredit: EDP headquarters, Lisbon, Portugal
PhotoCredit: Mirand Law Firm, Lisbon, Portugal

Finansijski problemi skoro svakoga ko je uključen u građevinarstvo danas su samo pomogli da se značaj svetla istakne. Svaki drugi način dekoracije površina je skuplji i manje efektan nego što je to slučaj sa svetlom. Najjednostavniji način da se ne iskaže dobra strana arhitektonskog dela je, da se ono osvetli na loš način.

Le Corbusier je rekao i ovo: „Prostor i svetlo i poredak. To su stvari koje su neophodne ljudima koliko i hleb ili mesto za spavanje.“

Prethodni članakKultni restoran „Klub književnika“ u novom izdanju
Sledeći članakCentar za bolesti zavisnosti-svetlo kao metafora za isceljenje

Ostavite komentar

Molimo vas unesite komentar
Please enter your name here