Davne 1958.godine, kada je završio film „Staze slave“ (Paths of Glory), glumac Jai Varela mu je postavio pitanje:“Kako pronalaziš priče za svoje filmove?…Čista sreća…“ odgovorio je Kjubrik.
Filmovi, Isijavanje (The Shining), Barry Lindon, Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey), Bojevi metak (Full Metal Jacket) i Paklena pomorandža (Clockwork Orange), čuvenog Stenli Kjubrika samo su deo inspiracije izložbe u Muzeju dizajna u Londonu, koja istražuje čitav proces njegovog kreativnog rada na filmu.
Da, postoji element sreće kada je u pitanju izložba u čast Stenli Kjubrika. Ona putuje svetom već deset godina ali više kao kakva cirkuska atrakcija. Pošto se ove godine obeležava 20. godina od smrti velikog autora, London je posebno mesto za izlaganje njegovog opusa.
Po prvi put, međunarodno priznata turneja o životu i radu Stenli Kjubrika dolazi u Britaniju, Kjubrikov dom i radno mesto. U Velikoj Britaniji on je pravio scenografije za ratna polja u Vijetnamu za Bojevi metak (1987), orbitujuću svemirsku stanicu za Odiseju u svemiru (1968) i ratnu sobu za film Dr Strangelove (1964). Izložba pokazuje korak po korak kako su stvoreni nestvarni svetovi njegovih filmova i kako je London bio njegovo beskrajno inventivno platno.
Izložba sadrži nekoliko tematskih soba, svaka je oblikovana oko posebnog filma. Posetioci ulaze na izložbu preko tepiha korišćenog u čuvenoj sceni u filmu „Isijavanje“, i to pre nego što uđu u „perspektivni“ koridor koji dočarava Kjubrikovu poznatu tehniku kamere.
Komentarišući izložbu, Stiven Spilberg je rekao:
„Niko nije mogao da napravi film bolje od Stenli Kjubrika. On je nadahnuće za sve nas. Stenli je bio kameleon sa zapanjujućom sposobnošću da se ponovo otkrije sa svakom novom pričom koju je ispričao.“
Izložbu su uredili i preispitali kustosi muzeja uz pomoć čuvenih dizajnera Pentagram. Elementi su zamišljeno dodavani, kao što su fotografije Don McCullin-a (britanski ratni reporter) iz Vijetnama, koje je Kjubrik koristio kao referentni izvor za scene u filmu Bojevi metak.
Sa više od 500 objekata, projekcija i intervjua, izložba dovodi do izražaja njegov inovativni duh i fascinaciju svim aspektima dizajna, prikazujući dubinski nivo detalja koje je stavio u svaki od svojih filmova.
Od predviđanja modernog tableta i prestavljanja načina istraživanja svemira u Odiseji u svemiru (1968) godinu dana pre sletanja Meseca, do korišćenja NASA-inih sočiva za snimanje sveće u Bari Lindonu (1975), Kjubrik je bio isto toliko inovator kao i režiser.
Sve je izloženo, od rekvizita iz njegovih filmova i raznih kostima, na primer, koji je na setu nosio Bari Lindon, kao i raznih materijala postprodukcije koji su pozajmljeni iz arhive „Stanley Kubrick“ u Univerzitetu umetnosti i Centru posebnog kolekcionarstva u Londonu.
Filozofija Stenli Kjubrika i njegova sposobnost stvaranja potpunih svetova sa svakim svojim filmom je istražena kroz ogromnu arhivu dokumenata, rekvizita, crteža i priča. Posetioci mogu da ponovo prožive ključne scene iz filma Isijavanje (1980), Širom zatvorenih očiju (1999), Paklene pomorandže (1972), da čuju lične anegdote od onih koji su bili bliski njemu i saznaju ko je Kjubrik bio kao osoba i kako je koristio inovativne tehnike za stvaranje filmova.
Kjubrik je bio fasciniran svim aspektima dizajna. Sarađivao je sa vodećim dizajnerima svoje generacije, od Hardi Amiesa do Saul Basa, Filipa Kastla, Eliot Noiesa, Milene Canonero, i Ken Adama kako bi stvorio kostime, filmske postere, rekvizite i setove za neke od najizvaničnijih scena u istoriji bioskopa.
Ovo je daleko više od tematske izložbe sa nekolicinom poznatih objekata i arhivskih fotografija koji se mogu obići u nekoliko minuta. Ovde je sve urađeno da bi se shvatila istina o čoveku iza kamere.
I na kraju, nećete saznati kakav je bio Kjubrik, ali otkrićete šta je potrebno da biste napravili veliko umetničko delo: 99% rada, 1% inspiracije i neobičan komad sreće.
