ČESTITAM, OD SADA SI BOGATIJI ZA OVU PRAZNINU

U subotu, 2.9. (19 časova) u B2 galeriji otvara se izložba pod nazivom Prodavnica praznina Jusufa Hadžifejzovića koja će biti otvorena do kraja septembra. Umetnik će na otvaranju izvesti svoj performans prodaje umetničkih predmeta pod sloganom „Čestitam, od sada si bogatiji za ovu prazninu“.

„Ukrštajući jezik umetnosti i, s druge strane, ekonomije i tržišta, Hadžifejzović već više od jedne decenije, na jedinstven način, govori o praznini i ispraznosti savremenog potrošačkog sveta, ali i o mnogim drugim civilizacijskim aspektima. (…) I evo, Prodavnica praznina je ponovo stigla u Beograd. Brižljivo odabrani predmeti lišeni svog sadržaja i namene, raznorodne kutije i kutijice, flašice, kesice, prehrambena ambalaža, ispražnjene ljušture, odnosno dizajnirani omotači brojnih proizvoda, uz određene Hadžifejzovićeve manevre i intervencije – eto, to su Praznine. Budući da se u legendama svakog umetničkog dela navodi tehnika izrade, u slučaju Praznina, Jusuf je određuje jednostavno kao – prazna ambalaža. (…) Hadžifejzović je definisao tri dominantna tipa Praznina: markirane, dekorisane i materijalizovane. Ukoliko neko želi da postane vlasnik Praznine, on je kupuje i odlučuje da li želi da na njoj bude napisano „Vlasništvo Praznine“ ili „Od sada ste bogatiji za jednu Prazninu“. Takođe, Jusuf izdaje i sertifikate o autentičnosti koji kupcu garantuju vlasništvo nad Prazninom.

Priča o praznini jedan je veliki i važan civilizacijski narativ. Prazninu vekovima promišljaju naučnici, filozofi, religije, psiholozi, pa i umetnici.

Pojam horror vacui (strah od praznog prostora), kog je uveo Aristotel, tvrdeći kako se „priroda gnuša praznog prostora“, a koji postaje važna odrednica u likovnoj umetnosti, zapravo jeste i određenje koje vekovima obeležava čitavu, tzv. zapadnu civilizaciju – prenatrpavanje, neumerenost, grabežljivost, hiperkonzumerizam. S druge strane, tzv. istočni svet prazninu shvata na sasvim drugačiji način. Setimo se i da se u sufizmu ukazuje kako se jedino kroz prazninu može pronaći put, da je praznina neobjašnjivi božanski elemenat, kog ni na koji način nije moguće kontrolisati, a kog ljudska bića ne mogu dokučiti, iako su svesna njenog postojanja. Jusuf stvara vlastiti narativ o praznini, objedinjujući raznorodna shvatanja, ona koja su svojstvena kontemplativnom Istoku, ali i pragmatičnom Zapadu”, Danijela Purešević u tekstu kataloga.

Jusuf Hadžifejzović (rođen 1956. godine u Prijepolju, Srbija) je bosanskohercegovački umetnik sa internacionalnom reputacijom koji poslednjih godina živi i stvara u Sarajevu. Poznat je kao performans umetnik, bavi se instalacijom i „depografijom“, a u proteklih par godina, gotovo opsesivno, i „celebrativnim analitičkim slikarstvom“. U Sarajevu je završio Srednju školu primjenjenih umjetnosti (1971-1976). Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1976-1980), u klasi profesora Stojana Ćelića. Postdiplomske studije (1980-1982) završio je u Dizeldorfu (Nemačka) na Državnoj akademiji umetnosti, u klasi profesora Klausa Rinkea. Osnivač projekta „Jugoslovenska dokumenta“ i jedan je od osnivača kolekcije Ars Aevi. Kao kustos galerije savremene umetnosti Charlama Depot 2009. godine je upriličio SubDokumenta u prostorima privrednog grada Skenderija gde i danas vodi galeriju i Centar kulturnih aktivnosti CKA Charlama. Izlagao je širom sveta od Berlina do Južne Koreje. Poslednjih godina smatra se najprodavanijim umetnikom iz ovog dela Evrope u Južnoj Koreji. Nekoliko puta je izlagao na Bijenalu u Veneciji, a za svoj rad kaže: „Sretan sam kada moj rad dosegne momenat da ništa ne kazuje ili nema ništa za reći.