Otvaranje izložbe je u četvrtak, 11.5.2023., u 19.00h u Likovnoj Galeriji KCB, Knez Mihailova 6 u Beogradu.
Izložba traje od 11.05 do 27.05.2023.godine.
Daljina koja spaja
U meni postoje dva udaljena ali opet bliska mesta, dve kulture koje me određuju kao čoveka i kao stvaraoca. Da bi se sagledalo i razumelo šta ih spaja, potrebna je daljina.
„Daljina koja spaja“ nije retrospektiva već, pre svega, jedno samoispitivanje u kojem prošlost i sadašnjost zajedno čine budućnost. To je trenutak u kojem se umetnik odmiče od svog dela ne bi li smislio kako dalje. Tridesetpetogodišnji stvaralački opus pretočen je u mentalni pejzaž u kojem se prepliću razum i emocije, san i java, red i haos, neobično i obično.
Galerija postaje mesto.
Hronološki zid
Od mnoštva realizovanih projekata, njih četrnaest s različitim funkcijama i karakterom izloženo je u hronološkom nizu. Svaki projekat, od ideje do realizacije, predstavlja u proseku dve godine u životu arhitekte. Projekti se žive. Mnoštvo vizuelnog materijala koje se tokom vremena nataložilo u svakom projektu prikazano je na slajdovima. Četrnaest monitora u nizu formiraju pulsirajuću vremensku liniju koja govori o kontinuitetu stvaranja, ali omogućava i „zaranjanje u dubinu”, u svaki pojedinačni projekat.
Tematski zid
Svaki objekat koji sam projektovao nerazdvojiv je od njegovog konteksta i to ga čini posebnim, ali, u isto vreme, sadrži i neke univerzalne vrednosti koje prevazilaze fizičke granice lokacije, vrednosti koje kao model razmišljanja mogu biti transponovane u neke druge kontekste. Projektovanje je istovremeno i proces učenja i odrastanja. Nakon svakog projekta bogatiji smo za jedno iskustvo, a kada se projekti 35 godina neprekidno nižu, potrebno je udaljiti se od „platna” i „povezati tačkice” u potrazi za novim vrednostima i saznanjima.
Spomenik igri
Arhitekturu doživljavam kao poziv na igru. Kada je Finska početkom devedesetih godina doživela depresiju bez presedana, mnogi projekti ostavljeni su da čekaju a projektanti poslati na prinudni odmor. Trebalo je izmisliti neki novi oblik igre. Stvorio sam seriju malih građevinskih elemenata – igračaka za sklapanje za koje mi je Fondacija finskih izumitelja dodelila novčanu podršku za dalju razradu ideje. Za razliku od mnogih izložbi arhitekture, ova postavka nema makete, ali ima dve apstraktne skulpture napravljene od tih elemenata. One su spomenik igri.
Igra stvara novu stvarnost, menja našu percepciju vremena i mesta.
I, što je najbolje, nema joj kraja.
