Zašto su stolice Mackintosh u spotu Madone i kultnim filmovima?

Bio je to rad mladog para, Charlesa Rennie Mackintosha i njegove supruge, Margaret Macdonald Mackintosh, koji su pravili originalni namještaj, zgrade i enterijere.

Kao nepravedna kazna za čovečanstvo, 7. juna 2018., grad Glasgov je proslavljao 150. godišnjicu rođenja Mackintosh-a, a samo nedelju dana kasnije izgoreo je jedan od najznačajnijih njegovih objekata.

No, prvo ćemo podsetiti na zaostavštinu ovog arhitekte jer njegov rad danas se teško može videti kao radikalan. Svet je sada preplavljen Mackintosh šoljama, broševima, minđušama, jastucima i ogledalima – mnogim predmetima ukrašenim zaštitnim znakom cvetnih vitica i apstraktnih mreža.

Robyne Calvert

„Ljudi mi šalju svakakve užasne Mackintosh drangulije jer znaju da sam obožavalac“, kaže Robyne Calvert, docent u u Glazgovskoj umjetničkoj školi koja istražuje rad Mackintosh-a.
„Ponekad se podpisuju kao Renee Mackintosh, da bi dodali egzotiku.“ Calvert, koja je sa Floride, videla je prvi put Mackintosh zgradu tokom univerzitetskog predavanja – i bila je tako očarana, da je na kraju krenula u Glasgov da je vidi uživo. Od tada skuplja njegove stvari koje se pojavljuju u popularnoj kulturi.
Šta piše o njegovom radu koji se pojavljuje na filmu i televiziji?
„Mislim da postoji nešto u jednostavnosti njegovih predmeta, što ih čini veoma privlačnim.“

„Postoji nešto u njegovom radu koji govori o sci-fi ili steampunk-u, što sugeriše neku vrstu postapokaliptične budućnosti“, kaže Robyne Calvert, ističući da su stolice Mackintosh nastupale u brojnim filmovima i TV emisijama, uključujući Blade Runner, Doctor Who, Inception, porodica Adams …
Calvert je nedavno bila iznenađena kada je otkrila da Madonna, u video spotu za „Express yourself“ igra oko Mackintosh stolice sa visokim naslonom. Šta bi sve Madonna mogla da uradi, da njeni scenografi otkriju enterijer nedavno obnovljenog čajnog salona na ulici Sauchiehall, koji je ponovo otvoren posle renoviranja od 4,5 miliona funti?

Willow Tea Rooms

Ovaj objekat je bio kulminacija Mackintosh-ovog rada za preduzetnika Kate Kranston. Enterijer čajanke je sama definicija Gesamtkunstwerk (prevedeno kao “totalno umetničko delo“, koje koristi sve ili mnoge umetničke forme ili nastoji to učiniti.). Tu je dizajnirao sve, od fasade do pribora za jelo do uniformi konobarica, dok je Margaret ukrašavala zidove gesso reljefnim pločama.
Izgrađena 1903. godine, to je bila fantazija za ritual popodnevnog čaja, sa ženskim toaletom na prednjoj strani u beloj, srebrnoj i ružičastoj boji i tamnije obloženoj prostoriji hrastovim i sivim platnom na zadnjoj strani, te posebno osvetljenom galerijom podignutom na velikim drvenim stubovima, imitirajući stabla drveća koja se uzdižu do baldahina.
Zelene staklene kapljice visile su sa stepenišne ograde, blistajući kao bogati plodovi egzotičnog drveća, koje su vodile do salona de luxe, gde se moglo dodatno platiti da sedite u raskošnom bačvastom svodu sa zidovima obloženim svilom, ljubičastim kaučima, srebrnim stolovima i stolicama sa visokim naslonom. U poređenju sa tamnim viktorijanskim pabovima iz tog vremena, to je bilo futurističko čudo.
Pre Mackintosh-a ovo je bila robna kuća i zlatara, a sve ovo su, od samog početka, ponovo stvorili restauratori Simpson i Brown, podržani od strane Fonda za lutriju i privatne donacije. To je bio pedantan proces, slaganje tragova sa savremenih fotografija, s obzirom da je malo originalnih crteža sačuvano.
Projekat za rekonstrukciju Willow čajane, prikazuje šemu optičke umetnosti sa svetlo žutim nameštajem, ljubičastim jastucima i očaravajućim mrežama koje prekrivaju zidove. „On je proizvodio art deco dizajn pre nego što je nastao art deco“, kaže kustos Alison Braun. „Koristio je Yves Klein plavo, pre nego što je Yves Klein rođen.“  Ime Willow Tea Rooms potiče od ulice Sauchiehall, što na škotsko- galskom jeziku znači aleja vrba.

„Otresite sve rekvizite, tradicije i autoritete koji vam se nude.“, napisao je Mackintos, „i idite sami – puzite, posrnite – ali idite sami.“

The Lighthouse

Mackintosh je projektovao The Lighthouse 1893. godine dok je radio kao junior crtač u arhitektonskoj praksi Honeyman and Keppie, dovršen je 1895. godine. Kula je visoka 44,5 metara, a posetioci mogu da se popnu uz spiralno stepenište kroz kulu, koje vodi ka otvorenoj platformi za posmatranje. Uprkos samostalnom projektovanju zgrade, njegova uloga nije mogla biti javno priznata jer on nije bio partner. U zgradi je prvobitno bio smešten Glasgow Herald, a Mackintosh je dizajnirao toranj za držanje rezervoara za vodu od 8.000 galona kako bi se zgrada zaštitila od požara.

Projekti

Projekti Mackintosh-a bili su više cenjeni u Austriji i Njemačkoj nego u Velikoj Britaniji. Izlagao je svoje arhitektonske projekte u Moskvi i Berlinu i zamoljen je da dizajnira Warndorfer Music Room u Beču. Jedina kuća u Engleskoj koju je dizajnirao Mackintosh je 78 Derngate.

Godine 1896. Mackintosh je pobedio na konkursu za Glasgow School of Art. Prva faza zgrade počela je 1897. godine, a druga faza je završena 1909. godine.

RIBA je priznala objekat umetničke škole kao najbolju zgradu koju je dizajnirao britanski arhitekt u poslednjih 175 godina.

200 vatrogasaca se borilo u noći između petka i 23. maja 2014. da bi zadržali požar u umetničkoj školi u Glazgovu. Zgrada je uspešno obnavljana kada je 15. juna 2018.g. opet izbio požar koji ju je ovog puta uništio do temelja.

Mackintosh je dizajnirao samo jednu crkvu tokom svoje karijere, crkvu Mackintosh na Kueen’s Crossu. Podneo je projekat za katedralu u Liverpulu 1903. godine, ali nije izabran.
Najveća kolekcija Mackintosh rada je u Hunterian Art Gallery u Glasgovu i ona je jedna od najvažnijih kolekcija rada Mackintosh-a.
Školski muzej u Škotskoj (1903-1906) bio je jedan od poslednjih projekata u Glazgovu.

Mackintosh i njegova supruga, zajedno sa još jednim parom, oformili su „The Four“, grupu za saradnju koja je poznata i kao „The Spook School“.
„Stereo“, jedan od najpoznatijih živih muzičkih barova u Glazgovu, smešten je u zgradi Mackintosh.
Mackintosh je bio veren sa Jessie Keppie, najmlađom sestrom šefa njegove firme, ali je otkazao veridbu nakon što se zaljubio u koleginicu Margaret MacDonald sa kojom se oženio 1900.g.. Metalne kapije na ulazu u svetionik otkrivaju Margaretino lice kada su postavljene jedna ispred druge.

Njegova arhitektonska karijera trajala samo 12 godina…Ali ajde, probajte da zaboravite ove fantastične šolje i čajnike, satenske zidove, neobične stolice, fantastične objekte…