Čandigar, utopijski grad iz 20. veka, projektovao je čuveni Le Korbizje. U ovoj pažljivo planiranoj arhitekturi stvorenoj 1950-tih godina, nalazi se vrtno kraljevstvo vijugavih staza, dvorišta, vodopada, paviljona, pozorišta i hiljada skulptura.
Te 1951. godine, Nek Čand je stigao u Čandigar na mesto inspektora u Sektoru za javne radove indijske Vlade. Godine 1958. počeo je da sakuplja kamenje čudnog oblika, odbačene materijale i predmete koji se mogu iskoristiti od rušenja sela koja su nekada postojala na toj lokaciji. Oko 1965. godine, radeći tajno noću i vikendom u šumskom rezervatu, Nek Čand je stvarao svoj vrt od kamenja, razbijenog posuđa i bojene keramike, betona i nekoliko primitivnih alata.
Pažljivo je posmatrao tehnike upotrebe betona u izgradnji novog Le Korbizijeovog grada, posebno u Vladinom centru, a zatim i u izgradnji. Nek Čand je bio fasciniran plastičnom prirodom betona, a njegov kreativni impuls bio je stimulisan izgradnjom koja se odvijala oko njega.
Mesto koje je izabrao za svoje egzotično kraljevstvo bilo je zemljište pod zaštitom države kao javno dobro, gde je bilo koja vrsta građevine bila zabranjena. Ipak, on je izgradio minijaturni svet koji prikazuje život indijskog sela, kao i fantastično carstvo palata, paviljona i drugih građevina.
Deset godina kasnije, 1975. godine, gradski inspektori su naišli na ovu ilegalnu gradnju u šumi. Čandovo delo je trebalo da bude uništeno. No, vest o pronalasku se proširila, i odjednom stotine ljudi je tražilo put kroz šumu da vidi ovo začarano kraljevstvo. Nakon mnogo debata, Savetodavni komitet za okolinu Čandigara je popustio i dopustio Nek Čandu da otvori svoje delo za javnost po nazivom Rock Garden. Kameni vrt je formalno otvoren 24. januara 1976. godine, pred hiljadama ljudi. Nakon toga, sa malim budžetom i grupom pomoćnika koje je obezbedila lokalna vlada, Nek Čand je bio ohrabren da nastavi svoje brojne projekte.
Faze kompleksne izgradnje vrta označene su kao Faza I, najranija, počev od 1965; Faza II, završena oko 1983; i Faza III, poslednji izgrađeni deo.
Rock Garden je danas priznat kao jedno od modernih čuda sveta. Preko 5000 posetilaca svaki dan, oko 12 miliona ljudi do sada, šetalo je oko ove ogromne kreacije – najvećeg umetničkog dostignuća viđenog u Indiji od Tadž Mahala.
Nek Čand je uspostavio lokalnu mrežu u kojoj se lomljeno posuđe, pločice, krpe i druge odbačene stvari mogu doneti za izradu skulptura i vrta. Uz pomoć vladinih radnika, faza I je brzo završena, a Nek Čand se preselio u fazu II, koja je obuhvatala vodopad, nekoliko plaža, malo pozorište, vrtove, staze i skoro 5.000 keramičkih skulptura, od kojih su neke ukrašene ljudskom kosom, skupljenom iz berbernica. Kako bi sačuvao skulpture a u isto vreme učinio da ti komadi budu dostupni za javnost, Nek Čand ih je postavio na visoke kose terase povezane stazama i podeljene zidovima sa uskim i malim vratima. Većina skulptura je manja od prirodne veličine a zbirku čine ljudske figure, majmuni, paunovi, slonovi, medvedi i mnoga imaginarna bića.
U drugom delu faze II, Nek Čand je stvorio minijaturno selo sa prodavnicama, kućama, stazama, hramom i kaskadnim vodopadom. Ovaj zamišljeni svet je dodatno oplemenjen drvećem, vegetacijom i pticama koje nastanjuju okolnu šumu. Stotine ptica žive u bašti, koristeći razne kutke kao svoja gnezda. Važna estetska osobina vrta je prvo osećaj kompresije a zatim naglog širenja prostora. Prilikom prelaska iz jednog dela vrta u drugi, posetilac prolazi kroz uske prolaze i stiže u široka otvorena dvorišta.
U trećoj fazi, Nek Čandov rad je postao monumentalan u svojoj veličini.
On radi bez formalnih planova, ali upućuje svoje radnike da konstruišu ono što on opisuje. Srce ovog dela vrta su na desetine „velikih ljuljaški“, koje vise iz ogromnih betonskih lukova nalik rimskim akvaduktima. Svaka od njih može primiti nekoliko ljudi odjednom, a posetioci uživaju u ovoj atrakciji. III faza takođe ima nekoliko paviljona sa skulpturama, akvarijumom, pozorištem na otvorenom i malim muzejem.
Čini se da su svi elementi vrta tamo postojali mnogo godina, iako su, u većini slučajeva, nedavno izgrađeni. Kako se veličina lokacije proširila, javni interes i količina posetilaca su naglo porasli.
Međunarodne izložbe figura iz Rock Garden-a održane su u Londonu, Berlinu i Parizu, gde je ovom skromnom čoveku dodeljena Medalja grada Pariza (Medaille de la Ville de Paris). U Vašingtonu je otvorio Vrt skulpture u Dečjem muzeju Capitol, i dobio je ključeve od grada Baltimora.
Indijska poštanska služba izdala je 1983. godine poštansku marku Rock Garden-a u znak poštovanja. Godine 1984. Nek Čand je nagrađen prestižnom indijskom nagradom Padam Shri, ekvivalentom britanskog viteštva.
Međutim, sve ovo nije dobro prošlo u ovom vrtnom raju. Neki ljudi, uključujući lokalne indijske birokrate, izrazili su ljubomoru na uspeh stvaranja Nek Čanda i na činjenicu da je bio obasut pažnjom. Na primer, Advokatska komora Čandigara godinama se borila kako bi sprečila širenje Rock Garden-a, jer je bila u sukobu s njihovim planovima za veći parking. Međutim, 1989.g. Nek Čand je dobio značajan sudski spor, u kojem je Rock Garden dobio trajnu zaštitu koja je obuhvatala zelene prostore oko graničnog zida. Godine 1996., dok je Nek Čand držao predavanja po Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, lokalni zvaničnici nisu sprečili vandale da oštete stotine skulptura. Ovo uništenje zaustavilo je izgradnju faze III. Međutim, od ovog incidenta, preduzeti su značajni koraci na lokalnom i međunarodnom nivou kako bi se garantovalo da će vizija Nek Čanda biti završena i sačuvana za buduće generacije.
Nek Čand poštovan kao nacionalni heroj. Umro je 14. juna 2015.g. u devedesetoj godini.
Skulpture i delovi instalacije „Rock Garden“ su trajno izloženi u Muzeju naivne i marginalne umetnosti (MNMA) u Jagodini. Skulpture i instalacije su se ranije prikazivale na 15. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji, od 28. maja do 27. novembra 2016.g., kada su trajno prebačene u svoj novi dom.
