U Kataloniji, nedaleko od Girone, mala industrijska zgrada iz 19. veka sada je dom i atelje umetnika. Za adaptaciju kuće koju je kupio Dirk, umetnik, koji je odlučio da svoj život nastavi u Španiji, angažovao je arhitekte Anu i Eugena Baha iz Barselone. Oni su uradili rekonstrukciju ove neobične kuće u kojoj se ističe raznolikost tehnika izgradnje, a kuća je izborom materijala dobila osećaj večnosti.
La Bisbal d’Emporda je katalonski grad sa oko deset hiljada stanovnika, tridesetak kilometara od Girone. Ima prilično kompaktan srednjevekovni centar na obalama reke Daro i privredu zasnovanu na proizvodnji grnčarije. Neposredno ispred istorijskog centra, gde se gusta gradska struktura mesta počinje proređivati prema selu, nalazi se kuća iz 19. veka skrivena u dvorištu. Ona se dugo koristila kao fabrika čokolade, a sada je dom i atelje Dirka, umetnika sa severa Evrope koji je došao ovde u potrazi za malo mediteranske topline.
Konstrukcija – vrlo slična starijim kućama smeštenim na samo nekoliko koraka – pokazuje kako se vekovima život u ovom delu Katalonije gotovo nije menjao. Spoljni zidovi su građeni od nepravilnih komada kamena, skromne tehnike koja se nekada skrivala iza maltera. Cigle oko prozora korišćene su za davanje malo geometrijske preciznosti i formiranje ravnih lukova koji podupiru težinu kamena.
Renoviranje umetnikove kuće, zasnovano je na nekoliko intervencija namenjenih skretanju pažnje na efikasnost starog objekta. Malter je skinut, a tehnika zidanja stare kuće je sada izložena pogledu. Ono što se nekada smatralo zbrkom kamenja, sada se može ceniti zbog bogatstva boja i oblika.
Svaka etaža nekadašnje fabrike imala je drugačiju noseću strukturu: gvozdeni nosači i vitki katalonski svodovi od pečene gline u prizemlju, metalni profili i drvene grede na spratu i grubo tesani balvani od drveta i opeke za krov.
Arhitekte su otkrile strogu eleganciju ove mešovite strukture. Dodatno stepenište je dodato za povezivanje etaža, zajedno sa dve velike kuhinje izrađene po meri u prizemlju, od kojih jedna dominira unutrašnjošću velike prazne sobe, a druga je smeštena u otvorenoj galeriji. Belo obojene drvene pregrade dele prvi sprat na niz spavaćih soba, dok se na drugom spratu prostor ponovo otvara sa velikom dnevnom sobom.
Iako zaštićen masivnim zidovima, život u kući neprekidno teče između dvorišta i unutrašnjosti. Nema čak ni vrata koja odvajaju kuhinju u galeriji od dvorišta. Na drugom spratu je velika terasa u senci, niza bambusovih nadstrešnica trouglastog oblika, a u sredini dvorišta, voda bazena stvara bezbroj odsjaja koji se probijaju kroz velike francuske prozore i igraju se preko zidova i plafona prizemlja.
Najviše primećujete zelenu boju u eneterijeru kojom su ofarbane grede, prozori i vrata. Igra sunca i senke, ostaće da impresioniraju stalne promene na fasadi kuće koja je dobila pečat večnosti.
Izvor:arbittare
