Duh i kult ličnosti Flore Zuzzori, poznatije kao Cvijeta Zuzorić, dugovečne i međunarodno uticajne dubrovačke dame i pesnikinje iz 16.veka, obojio je tok beogradskih boema sa početka prošlog veka. Oni su bili motivisani da na nekoliko uspelih i neuspelih beogradskih balova, poput onog koji se zvao „Bal 1002. noći“, sakupe sredstva za Umetnički paviljon sa njenim imenom. Bogati pojedinci, poput Đorđa Vajferta, Luke Ćelovića, Mihaila Pupina i kralja Aleksandra Karađorđevića, dali su svoj prilog, kao i Narodna banka, Jadransko-podunavska banka i Viner Bankferajn. Sa izvorom u toj divljoj, možda i dekadentnoj renesansi renesanse, Paviljon je bio i ostao prostor za manifestaciju kontraverznih ali i živahnih tokova.
Godine 1925, Umetničko odeljenje ministarstva prosvete raspisalo je konkurs za projekat umetničkog paviljona, koji je trebalo da se nalazi u blizini konaka kneginje Ljubice. Prvu nagradu je osvojio arhitekta Branislav Kojić, drugu arh. Milan Zloković, a treću arh. Mihailo Radovanović.
Nakon konkursa, beogradska opština odlučuje da plac za gradnju dodeli besplatno društvu, ali ne na mestu pored konaka, već na Malom Kalemegdanu. Zbog ove izmene, Branislav Kojić je morao da menja prvonagrađeni rad kako bi ga prilagodio novim okolnostima, budući da je pobednički rad bio oblikovno vezan za konak. Od Kojića se sada očekivalo nešto sasvim drugačije, savremeno i moderno.
Paviljon je otvoren 23. decembra 1928. u prisustvu kneza Pavla i kneginje Olge, patrijarha Dimitrija i predstavnikâ Akademije, vlade, beogradske opštine, univerziteta i dr.
Prva jesenja izložba beogradskih slikara i vajara održana je u paviljonu odmah po završetku izgradnje. Na njoj su se pojavila najznačajnija imena beogradske umetničke scene poput Bete Vukanović, Milene Pavlović Barili, Vase Pomorišca, Uroša Predića, Petra Palavičinija, Tome Rosandića i drugih.
Među prvim manifestacijama održanim u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ bio je i Salon arhitekture, izložba koju je pripremila tek osnovana Grupa arhitekata modernog pravca.
Umetnički paviljon je u vreme podizanja imao takav značaj za kulturni život Beograda da je poistovećivan sa likovnim životom i likovnim događajima toga vremena. On je odigrao značajnu ulogu na širenju likovne kulture i održavanju likovnog života u Srbiji između dva rata.
Danas je ovde sedište Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Članice i članovi ULUS-a, i kao stvaraoci i kao ljudi, svesno ili nesvesno, iznova su danas suočeni sa bifurkacijom tokova, sa izmenom kao sa transformacijom, ili sa promenom kao sa prekidom. Sa jedne strane, po automatizmu teče komformističko-intimistički tok. Sa druge strane se nalazi široki tok u kojem su slike koje pravi Hubble teleskop, kompromitovani protok data i TikTok.
U društvu na steroidima i anksioliticima, izvor je jasan, a destinacija nepoznata. Umesto da bude okosnica novog vitalizma, tehno-kapitalizam stvara pritisak i svi koji bi da krenu kontra-tokom primorani su da se odrede naspram bujice. Jedni čekaju da bujica oslabi kako bi se iz nje isključili, fakiri je savladavaju uporebljavajući askezu i kompetentnost, dok su komesari vešti u igri moći koja podrazumeva neprijatelje čiji je zadatak darvinovski – da provere najotpornije.
Uzevši u obzir sve te prepletenosti upisane u infrastrukturu ULUS-a, u doslovnom ali i u prenesenom značenju, konkurs je otvoren za sve članove i članice ULUS-a, a na istom će biti razmatrane poetike održivog imuniteta, narativi sa integritetom koji nam ukazuju na to kako nepredvidivi tokovi utiču na visinu frustracionog praga i koji iznova propituju da li je intimizam realno priobalje, a dehumanizacija kontra-tok.
Zanima nas prvo lice množine i ekosistem toka nove delte u odnosu na transakcijski svet. Kontra-tok ne mora nužno da bude proglašenje rata, već može u sebi da nosi i tračak nade. Podeljene i angažovane realnosti, sačinjene od uzlaznih i silaznih strujanja, podjednako imaju pravo da sebi dostupnim sredstvima pokažu koji je njihov stav naspram aktuelnosti.
Kao odstupanje od toka očekuju se izvajane inovacije koje bi, odredivši se prema brutalizmu (Accile Mbembe), tj. transformaciji čovečanstva u materiju i energiju, i zombi formalizmu, mogle da transformišu predvidljive racionalnosti.
Kako je ishod umetničkog dela povezan sa tokom koji ga definiše, da li je onda potrebno razmatrati umetnost kao vid automatizacije i da li je promena tokova, kao odlika 2020. godine, šansa za deautomatizaciju rutine. Prilagođavanje novonastalim oklonostima ne nosi sa sobom samo društveno prekoračenje, već i mogućnost za prevrednovanje umetničkih žanrova i njihov odgovor na društveno-strukturalne izazove.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) poziva članove i članice da se prijave za izlaganje na tradicionalnoj Jesenjoj izložbi koja će biti održana od 12. novembra do 6. decembra 2020. godine u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, u saradnji sa kustoskinjom dr Majom Ćirić.
Fokus Jesenje izložbe biće na biodiverzitetu koji je upisan i u ULUS-ovu infrastrukturu u okviru promenljivih okolnosti 2020. godine. Iz tog razloga, Jesenja izložba 2020. nosi (radni) naslov TOK I KONTRA-TOK (Flow and Counter Flow).
Zainteresovani za učešće mogu da pošalju predloge najkasnije do 4. oktobra 2020. isključivo u digitalnom formatu na elektronsku adresu: ulus.jesenjaizlozba@gmail.com. U naslovu mejla potrebno je napisati ime i naziv konkursa.
Prijava za konkurs treba da sadrži sledeće:
- Ispunjen prijavni list
- Vizuelnu dokumentaciju radova kojima se konkuriše
- Fotografije radova moraju biti u sledećim parametrima: 3000 px kraća strana, RGB kolor režim. Naziv fajla fotografije treba da bude napisan na sledeći način: IME I PREZIME UMETNIKA (razmak) NAZIV RADA (razmak) TEHNIKA (razmak) GODINA NASTAKA
- U slučaju video ili procesualnog rada dostavlja se link za pregled (Vimeo, Youtube…)
- U slučaju izrade novog rada dostavljaju se tekstualni opis rada, skice ili slično
- Opis rada
- Biografiju podnosioca prijave u WORD formatu
Svi članovi i članice ULUS-a treba da imaju izmirenu članarinu za tekuću godinu.
Konkurs je otvoren i za predloge namenjene za javni prostor, ali i za volontere na edukativno orijentisanoj poziciji asistenta/kinje kustoskinje.
Predlozi koji budu stigli posle navedenog roka ili budu nepotpuni neće biti uzeti u razmatranje. Sav dostavljeni materijal će biti upotrebljen za svrhe promocije izložbe i aktivnosti Udruženja.
Otvorena vrata za konsultacije sa kustoskinjom biće organizovana za zainteresovane u ponedeljak, 14. septembra od 12 do 15 sati, i u ponedeljak, 28. septembra u isto vreme. Termin je potrebno zakazati slanjem zahteva na: ulus.jesenjaizlozba@gmail.com
Rezultati konkursa biće objavljeni najkasnije do 22. oktobra 2020. godine.
Radove koji prođu žiriranje potrebno je dostaviti 26, 27. i 28. oktobra 2020. od 10-15 sati. Troškove dostave i transporta radova snose umetnici/e.
Izvor: ULUS/Wikipedia
