Davnih dana u Beograd su dolazila velika svetska imena poput Džuli Kristi, Džudi Denč, Omara Šarifa, Marize Berenson, Alena Delona i drugih. Jedan od razloga njihove posete Beogradu bila je „Diskoteka kod Laze“, centar noćnog života tadašnje Jugoslavije ali i Balkana. Ona se nalazila u podrumu kuće u Lole Ribara 17, tik do Ateljea 212, u koju kada uđete zakoračili ste u prošlost, srpsku tradiciju i avangardu. Kuću je podigao istaknuti srpski državnik i diplomata, predvodnik moderne Srbije, Jevrem Grujić, za svoju porodicu 1896. godine a izvedena je prema projektu arhitekte Milana Kapetanovića u duhu francuskog neobaroka i neorenesanse.
Kao simbol predratne intelektualne i umetničke elite, otvaranje prve diskoteke u podrumu kuće 1967. godine predstavlja još jedan kuriozitet. Diskoteku su osnovali Milan Šećerović, Saša Nikolić i Brana Samardžić, po ugledu na parisku diskoteku „Kastel“, koja postoji i danas. Diskoteka u Beogradu šezdesetih godina, postala je poznata po vlasniku, Lazaru Šećeroviću, pa je kolokvijalno dobila naziv „Kod Laze Šećera“. Kako u to vreme, nije bilo moguće postati privatni vlasnik, diskoteka je otvorena pod pokroviteljstvom Košarkaškog Kluba Crvena Zvezda. U njoj i danas živi čovek koji je otvorio legendarnu diskoteku, o kojoj Beograđani i ne znaju mnogo, niti su svesni jednog tako glamuroznog parčeta istorije svoga grada.
„Ta naša prva beogradska diskoteka praktično predstavlja društveno sociološki fenomen“, napominje čuveni Laza Šećer.
„Ona je demokratizovala zabavu, što će reći da su devojke mogle doći same da igraju i da se lepo provedu, a da nije morao da ih prati neki dečko ili brat. I tu novu vrstu zabave preneli smo u Beograd po ugledu na čuvenu parisku diskoteku „Kastel“, koja i dan danas postoji i jedna je od najekskluzivnijih mesta u samom centru Pariza.“
„Diskoteka je bila pretplaćena na najnovije ploče iz Londona i Pariza, tako da kad sam ja tog leta 1967. otišao u London i u Pariz bilo je čak nekih melodija koje nisu stigle ni u tamošnje diskoteke ni na Radio Luxemburg, a mi smo ih slušali u Beogradu, poput čuvenih grupa „Procol Harum“ i „Moody Blues“ i njihove numere „Noći u belom satenu“. Taj duh i dah zapada zapljuskivao nas je preko ploča, muzike, filmova, mode. Mladi su zaista osećali da sada potpuno pripadaju Evropi i svemu onom najmodernijem“, pričao je Lazar Šećerović.
Žurevi i večernja okupljanja predstavljali su novinu i u društvenim shvatanjima. Diskoteka je radila od pola sedam do pola sata posle ponoći. Koreograf i balerina, Lokica Stefanović, tu je izvodila svoj čuveni ples po kom se kasnije i proslavila. Prve večeri, pojavili su se neki od najeminentnijih beogradskih intelektualaca, poput Mire Trailović, Jovana Ćirilova, slikara Ivana Tabakovića, i čuvenog pesnika nadrealiste Dušana Matića, koji je rekao: „Sada kada su ponovo počeli balovi, kod Naumovića i Šećerovića, znači da je komunizam počeo da kopni i dolazi neko novo doba.“
U Avala filmu snimale su se brojne velike koprodukcije. Beogradom su šetali Lorens Olivije, Kirk Daglas, Orson Vels, Ričard Barton, Elizabet Tejlor, a naš čuveni glumac Gidra na primer nastupao je kao Entoni Gidra u italijanskim špageti vesternima.
Crveni Beograd je tih godina, kao ozbiljna kulturna prestonica, bio u žiži i koraku sa Velikim Belim Svetom . Zvuči nestvarno: Iv Montan na Kolarcu, Luj Armstrong i Ela Ficdžerald u Domu sindikata. Čuvena Vorholova Merilinka na pop-art izložbi u Muzeju savremene umetnosti. Premijera beogradske „Kose“ peta premijera te predstave u svetu. Njeni autori, svetske zvezde, Rado i Ragni, izdvojili su našu kao najbolju, i u diskoteci „Kod Laze Šećera“ žurovali su do ranih jutarnjih sati.
I još jedan bitan momenat diskoteka „Kod Laze Šećera“ i BITEF rođeni su iste godine, vrata do vrata.
Međutim, posle godinu dana, na posebnoj sednici Vrhovnog Saveta Odbrane SFRJ, doneta je odluka da se diskoteka zatvori jer „kvari naprednu socijalističku omladinu“. Ilustrovana politika, na primer prenela je skandaloznu vest da su službenici sekretarijata unutrašnjih poslova videli da se gosti diskoteke ni manje ni više – ljube! Diskoteka je vrlo brzo bila zatvorena.
Nakon skoro pola veka, na istom mestu ponovo je otvorena diskoteka „Šećer“, koja iako egzistirajući u duhu današnjeg vremena, predstavlja izvesnu evokaciju na nekadašnju prvu diskoteku u Beogradu.
Dom Jevrema Grujuća je prva zgrada zaštićena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, 1961. godine i jedina članica Evropskog udruženja istorijskih kuća. Objekat je obnovljen i 2015. godine i ponovo otvoren za javnost kao Muzej Jevrema Grujića, sve sa svojim podrumskim prostorijama u kojima i dalje radi klub „Šećer“, a na čijim vratima u kasne sate, stoje dva zgodna mladića, koje uvek možete zamoliti da uđete i provirite u svet zabave prošlih vremena.
