Pain and Glory je veoma zahtevan film. Ogolio je svaki delić reditelja Pedra Almodovara do kog je mogao da dopre i učinio ga javno dostupnim. Detinjstvo, bivše ljubavi, zdravstveno stanje, odnos prema majci, filmskoj umetnosti – sve se našlo na velikom platnu u maestralnoj melodrami.
Almodovar je prilično zatvorena ličnost, tako da je ovim potezom iznenadio mnoge. Penelope Kruz i Antonio Banderas, njegovi prijatelji i glumci na filmu, zabrinuli su se kada su pročitali scenario.
Španski reditelj insistira na tome da nije sve što je prikazano u filmu veran odraz njegovog života. Bol i slava svakako su tu, ali heroin, na primer, nikada nije probao. Oskarom nagrađeni režiser i scenarista jasno je u intervjuima rekao da je dirljiva drama delo fikcije – ali istovremeno sličnosti između priznatog autora i njegovog najnovijeg protagoniste nikako nisu slučajne. Salvador Mallo(Banderas) je uspešan španski filmski režiser koji je trpi jake bolove u leđima i depresiju i bori se sa stvarnošću da se mora odreći svoje jedine prave ljubavi – filmskog stvaranja – zbog svog fizičkog stanja. Bolesti ga ostavljaju u velikoj meri kod kuće, a njegov dom je u stvari replika Almodovarove sopstvene rezidencije u Madridu, oživljene u studiju.
Almodovar je poznat po upečatljivom, obojenom umetničkom dizajnu svojih filmova, a „Bol i slava“ stiže sa predivnim vrtlogom boja. Film je prekrasan za gledanje, čak i uz radnju koja ima na pregršt lokacija: pećinsku kuću iz detinjstva Salvadora, čudesno crveno-crno pozorište u kojem Alberto nastupa, i prostor za prikazivanje onoga što je zasigurno najsmešnija kinematografija u svetu. To nije samo uživanje za oči; živopisni setovi često služe kao kontrapunkt Salvadorovoj fizičkoj nemoći ili magli izazvanoj heroinom.
Upravo stan u kom živi Salvador Malo, glavni protagonista, takođe je urađen na granici između stvarnosti i fikcije.
„Oko 50% nameštaja je moje“, rekao je reditelj o scenografiji koja ostavlja bez daha.
U lične predmete nagrađivanog filmskog stvaraoca, koji su preneti u studio, ubrajaju se police poznate dizajnerke Šarlot Perijon, skulpture Migela Navara, ukrasni predmeti Pjera Fornasetija i nameštaj Pita Hajna Ejka.
Tačnu repliku Almodovarovog doma, uprkos originalnim predmetima i replikama, nije bilo moguće postići. Dimenzije prostora, boje i položaj predmeta razlikuju se od realnog prostora. Scenograf Ančon Gomez je istakao da je krajnji efekat takav da bi se ljudi, koji su bili u Almodovarovoj kući, osećali prebačenim u isti univerzum kad bi ugledali scenografiju.
Crvena kuhinja sa plavim pločicama očuvala je najveću autentičnost, a krasi je rad još jednog značajnog imena iz sveta arhitekture i dizajna – šare Patricije Urkiole nalaze se na staklenim vratima i drugim predmetima.
Radni sto italijanskog dizajnera Marija Belinija i upadljive slike, koje su odštampane na platnu i teksturirane mat lakom, takođe predstavljaju verne kopije Almodovarovih originala.
Dalje u filmskoj prošlosti, kad se Antonio Banderas kao glavni junak priseća detinjstva, gledaocima se otkriva da je sa siromašnim roditeljima živeo u pećini. Almodovar nikada nije živeo na takav način, ali je sa scenografom osmislio fantastično podzemno prebivalište.
Gomez je rekao da su neophodne lokacije pronađene u Paterni, gradu koji je sa rediteljem posetio pre više od dve decenije, kada su se pripremali za snimanje filma Bad Education.
„Sada gotovo niko ne živi u takvim pećinama“, rekao je. „Dodali smo dimnjake na površini, kao i svetlarnike kroz koje bi svetlost i vazduh mogli da dopiru. Takođe, naslikali smo pukotine na zemlji i učinili da izgledaju kao ožiljci vremena.“
Enterijer je kasnije urađen u studiju u Madridu. „Proces je podsećao na krojenje odela od pačvorka, a zatim smo morali da se pobrinemo da šavovi postanu nevidljivi. Pećina kakva nam je bila potrebna ne postoji. Morali smo da je konstruišemo“, istakao je dugogodišnji Almodovarov saradnik.
Udružene, ove dve lokacije gledaoca vode u neponovljivu, bajkovitu atmosferu lične drame.
Predmeti koji su korišćeni u filmu doprinose razvoju likova i izazivaju snažne emocije. Sve to čine zahvaljujući istančanom ukusu, oslonjenom na znanje iz istorije dizajna, arhitekture i umetnosti.
„Zadovoljstvo je raditi sa rediteljem za koga je set poput drugog glumca na filmu“, rekao je Gomez, a ako Almodovar ovako nastavi neće još dugo morati da brine o karijeri. Pain and Glory je čist vizuelni užitak.
