U toku je 22. Internacionalno Trijenale u Milanu pod nazivom Broken Nature: Design Takes on Human Survival, kustoskinje Paole Antoneli iz Njujorka. Pokidana priroda, u slobodnom prevodu, kroz prikazani dizajn istražuje odnose između čoveka i prirodnog okruženja, onog koje je ozbiljno ugroženo, ako ne i potpuno slomljeno u posljednjih nekoliko stoleća. Uključujući prirodne i društvene ekosisteme, Trijenale podvlači koncept restorativnog dizajna i preispituje odnos ljudskih bića sa njihovim okruženjem.
Ovogodišnja manifestacija promoviše važnost kreativnih praksi za ovo globalno bitno pitanje i ukazuje na rešenja tamo gde je potrebno, preko objekata, koncepata i novih procesa. Izložba će biti otvorena do 1. septembra 2019.
„Trijenale ima tri velika cilja. Svi su oni direktno vezani za ljude, građane. Prvi je, da posetioci, već pri napuštanju izložbenog prostora, imaju osećaj šta mogu da urade odmah, kako za sebe tako i za planetu. To znači da nije sve što je izloženo apstraktno i spekulativno. Drugi cilj je da se oni uvere da su deo višeg, složenog sistema. Svaki naš postupak, u jednom danu, u svakodnevnom životu ima mnogo različitih uticaja i moramo da razmišljamo o posledicama. Treći cilj jeste da podstaknemo građane sveta da na duže staze razmišljaju o budućnosti. Ne samo o našoj deci i deci naše dece, već još dalje. To je stvarno ambiciozna želja“ , naglašava kustoskinja Trijenala Paola Antoneli.
Ljudi treba da misle daleko u budućnost, da budu svesni da su deo višeg, kompleksnog sistema i da imaju ideju šta je to što mogu da urade odmah.
Glavna postavka govori pre svega o homeostatskoj vezi čoveka i prirode. Homeostaza je, kako je objasnio filozof Valter Kanon, sposobnost da se održi unutrašnja stabilnost suočena sa stresovima koji ugrožavaju ravnotežu organizma. U širem smislu, ovo je nevidljiva sila koja drži složene sisteme zajedno, ali koje postajemo svesni tek kada se ona pokvari, stvarajući kaskadu negativnih efekata. U Pokidanoj prirodi govori se o istoj stvari, o potrebi stvaranja novih oblika ravnoteže koji su bitni za naš opstanak.
Izložba je čvrsto ukorenjena u konkretne činjenice. Kreće uranjanjem u podatke, u NASA-inim slikama promena. To su satelitski snimci koji, na veoma efikasan način, pokazuju promene koje se dešavaju u različitim delovima sveta.
Postavka se nastavlja nekom vrstom arheologije budućnosti, sa prikazom, na primer, „fosila budućnosti“ koji sadrže delove plastike, kao u plastiglomeratu. Zatim područje koje je posvećeno velikim promenama i „restaurativnom dizajnu“: od ponovnog stvaranja mirisa izumrlog cveta do glečera kojim se čuva snabdevanje zajednice vodom. Potom prikazi pomaka u svakodnevnom životu: primeri kompostiranja u Indiji pomoću divnih posuda od terakote, održivi načini provođenja biorazgradivog testa trudnoće, sistemi za prikupljanje kišnice …
Poslednji deo posvećen je ideji empatije, kako bi se predložila drugačija forma intimnog odnosa sa okruženjem: rad Tomasa Tvaitesa GoatMan i iznad svega fotografije Laure Aguilar, koje su na neki način simbol ove sekcije.
Sveukupni kontekst je nedavni: projekti pokrivaju poslednjih dvadeset godina i predstavljaju sliku stava u dizajnu danas.
Čitava izložba se održava u Palacoo del Arte Trienale, a učesnici se mogu podeliti u tri grupe: zemlje koje su odlučile da delegiraju svoje učešće u veliki nacionalni muzej, kao što su Velika Britanija (Muzej Viktorije i Albert), Austrija (MAK u Beču) i Nemačka (HKV u Berlinu), kao i Češka, Francuska, Holandija, Poljska i Kuba (Havana Bijenale); zemlje predstavljene univerzitetima, kao što su Italija sa Politehniko di Milano, Alžir, Australija, Kina (sa tri glavna univerziteta u Šangaju), Finska (Univerzitet Aalto), Rusija, Slovenija, Tunis i Sjedinje Države, i konačno, zemlje kao što su Liban, Šri Lanka, Mijanmar, Litvanija, Haiti i Butan.
Važno je napomenuti da Australija i Šri Lanka prvi put učestvuju na ovom događaju, a da Sjedinjene Države i Kuba nisu prisutne od 1968. godine. Nemački štand će otkriti zaboravljeni kutak Palacoo del Arte koja je godinama bila zatvorena za javnost: sa akcentom na obnovljeno brutalističko stepenište skriveno iza knjižare.
Ne treba propustiti tematsku izložbu Nacija biljaka, kustosa Stefana Mankusa i instalaciju Veliki orkestar životinja, nastalu u saradnji s Fondacijom Kartje.
