Bog je rekao Mojsiju da će umreti na planini Nebo gledajući Kanaan. Tako je i bilo.
Jedno od vrednih zaustavljanja tokom boravka u hašemitskoj Kraljevini Jordan je planina Nebo. U Bibliji opisana kao planina u Moabu sa koje je Mojsije posmatrao Obećanu Zemlju pre svoje smrti. Uzdiže se iznad Mrtvog mora, na istočnoj strani reke Jordan nasuprot gradu Jerihonu.
Prema poslednjem poglavlju Knjige Ponovljenog zakona, Mojsije se popeo na planinu Nebo, da vidi zemlju Kanaansku. Kao što je poznato, u Obećanu zemlju nikada nije otišao. Umro je u Moabuu. Prema hrišćanskoj tradiciji, Mojsije je sahranjen na planini, mada njegovo grobno mesto ne zna se tačno. Neke islamske tradicije navode isto, iako postoji Mojsijev grob smešten u Makam El-Nabi Musa, između Jerihona i Jerusalima, u pustinji Judeje. I dalje je sporno da li je planina Nebo ista kao planina koja se spominje u Ponovljenom zakonu, petoj knjizi Svetog Pisma Starog Zaveta.
Pogled se pruža sa visine od 800 metara, spušta 1220 metara na obližnje Mrtvo more (što je oko 400 metara ispod nivoa mora). Grad Jerihon na Zapadnoj obali obično je vidljiv sa vrha, kao i Jerusalim kada je vedar dan. Na stranu, i istorijski elementi i opisani pogled na Obećanu zemlju kako ih vidi Mojsije. Kada stanete na uzvišenje i okrenete se oko sebe, sve to uživo je neverovatno. Gledate ovu ogromnu zemlju, nestvarne pustinjske pejzaže, Mrtvo more, Jerihon, Betlajem, Jerusalim.
Na platformi (mesto gde je stajao Mojsije) nalazi se savremena skulptura serpentinskog krsta Spomenik Brazen zmiji, koja je rad italijanskog umetnika Đovanija Fantoni. Simbolika ove skulpture ogleda se u zmiji koju je stvorio Mojsije u pustinji i krsta na kojem je Isus bio razapet. Skulptura predstavlja Isusove reči u Jevađelju po Jovanu: „Kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako se mora podići i Sin Čovekov.“ Skulptura je postala toliko popularna da je danas prepoznata kao simbol planine Nebo.
Ovo mesto posetio je papa Jovan Pavle II tokom svog hodočašća u Svetu zemlju, kada je posadio je maslinovo drvo pored vizantijske kapele kao simbol mira. I Papa Benedikt XVI je posetio ovo mesto 2009. godine kada je održao govor vernicima.
Hrišćani i Jevreji shvataju duhovnost ovog mesta koje je Sveto mesto iz Starog zaveta, ali svako ko ovde dođe ne može da ostane indiferentan na spektakularan pogled.
Istoričari umetnosti ove mozaike označili su fascinantnim. Moderna skulptura Đovanija Fantoni je svakako neizostavni element ovog mesta, ali mozaici su majstorska dela i vredni putovanja i penjanja po planini. Pogled na dela stara preko 1400. godina i tek onda shvatite duhovnu čar svega.
Na najvišoj tački planine, crkva, poznata kao Mojsijeva memorijalna crkva, sagrađena u znak sećanja na Mojsijevo mesto smrti, ostavlja dubok utisak. Dobro sračunate proporcije, jednostavnost plana, ravnoteža između oltara i narteksa. Tipičan plan bazilike. A uz sve to sa fascinantnim iskopinama i drevnim podovima od mozaika.
Sistematično istraživanja iskopina početa su još 1933. godine i traju do danas. Crkva je prvo sagrađena u drugoj polovini IV veka. Proširena je krajem petog veka i obnovljena 597. godine. Prvi put se pominje u jednom hodočašću iz 394. godine. Šest grobnica je pronađeno u udubljenju prirodne stene ispod mozaika na podu crkve. Krstionica i mozaik mogu se tačno datirati –avgust 531. godine zahvaljujući grčkom natpisu, koji takođe navodi i tri radnika.
Mozaik iz 531g. je veliki kvadrat podeljen u četiri trake sa motivima ljudi i životinja, okružen lančanom obrubom. Gornja dva odeljka prikazuju žestoke scene lova. Donji prizori prikazuju pastira kako posmatra svoje koze i ovce kako pasu u senci drveća.
Ponoćna liturgija na Božić je predivan događaj koji se godinama u nazad redovno održava. Propoved je na engleskom i arapskom jeziku što je čini dostupnom stranim posetiocima.
Da li je ovo mesto gde počinje Obećana zemlja ili ne, to svakako ostaje enigma. Međutim, pogled koji ostavlja bez daha, čudna mirnoća i žmarci koje osetite, je nešto što se pamti do kraja života.
