ŠANEL I DIOR U POHODU KOD PIRATA

Lični osvrt na GRADOVE KOJI SU „IZMISLILI“ SHOPPING

Englezi ih zovu OLD MONEY a kod nas skoro ne postoje kao segment društva –  podrazumeva staru „gospodu“ ili  u UK aristokratiju, elitni sloj društva. Biti, odnosno odrasti kao  „elita“ podrazumeva istovremeno 3  ispunjena uslova: pedigre – dobru kuću, najbolje završene škole i novac stvoren od dotičnog člana elite, a ne nasleđen ili korišćen od nekog drugog. Dakle, očekuje se sposobnost i samostalnost. Sve podrazumeva i razvitak plemenitosti i brigu o onima koji nemaju (taj vid preraspodele je uvela Kraljica Viktorija).

Dobar ukus podrazumeva da se brand, logo nekog proizvoda nikako ne može naći vidljivo na osobi. On može biti diskretan, na unutrašnjoj strani kaputa (kao Barberi) ili kao deo proizvoda ušiven u podstavu.

Dva brata:  Dubai i Abu Dabi

S tim u vezi, vrativši se iz svetskog centra šopinga, Dubai-a i Abu Dabi-a, probala sam da raščlanim i razumem izvore i razloge nametnutog nam – od strane medija i društva – „gena“ za trošenjem („new money“) novog novca. Konzumerizam je doduše u 21. veku samo formalno zamenjen kreacijom, tako nam savetuju vodiči za održivi razvoj jer smo globalno navodno  osiromašili… Naravno, ovoj smernici treba vreme da zaživi posebno u sredinama kao što je naša: kvazi, hibridnoj i uvrnutoj verziji post konzervativnog društva koje je nekada bilo npr. socijalističko a danas je ne samo kapitalističko, nego merkantilističko, najgoreg oblika kapitalizma. Koje se naglo oslobodilo stege. Veliki prasak.

Svetski centri kupovine, iz kojih sam upravo stigla, nove su Meke vlasnika konzumerističkih gena naglo promenjenih društava kao što je naše ili crnogorsko; zatim među ostalim tursko, arapsko, jevrejsko ili daleko istočno kao japansko i korejsko… To je „ekipa“ koja stoji u redovima za brendove gladna velikih, za njih magičnih, prepoznatljivih slova koja svakoga učine, navodno, važnijim.

Nijedna prava Francuskinja neće nikada na sebi poneti vidljivi brend, čak naprotiv,  smatra tako nešto neukusom. U Parizu se kupuju i recikliraju stare stvari, otišlo se dijametralno u apa drapa „anti-modu“. „Stari novac“ Velike Britanije obeležavaju dobri materijali, ali ne i vidljivi brendovi, ionako veštački nametnuti u novijem periodu, od 50ih godina 20. veka na ovamo.

Smatra se: „Ko zna, znaće“.

Dubai i Abu Dabi, gradovi dvojice braće (zvuči kao početak bajke), obogaćenih imajući na raspolaganju prvo crno zlato pa kasnije i gas, izrasli su iz peska u nekoliko decenija. Nedostajalo im je znanja i veština ali Britanci su bili odmah tu, na licu mesta. Funkcija stanovanja na početku je krenula samostalno; izrasle skromne zgrade iz prvobitnih šatora, sve više i više – za pirate i ribare koji su sakupljali bisere bile su već dovoljno čudo. Starosedelaca (to je Emiratski, šaljivo rečeno „Old money“ sa početka priče) je bilo malo, i danas ih je malo. Imala sam priliku da ih upoznam, radeći i predajući preko ISOCARP-a (www.isocarp.org), Svetske asocijacije urbanista, kraljevskoj porodici u Abu Dabi-u u nekoliko navrata o tome kako se grade gradovi. Jedna uža familija sa ženama i njihovi dalji srodnici – svi su edukovani u V.Britaniji i SAD. Većina su već doktori nauka koje su lični profesori sa Kornela, MIT, Oxforda i Kembriža edukovali i promovisali na licu mesta, u njihovim kućama. Najbolji iz familije su Ministri kod svog Emira.

Hamdan i munjevita moda

Najzgodniji naslednik, Princ Hamdan ima na stotine lažnih profila na mrežama, na koje se „hvataju“ hiljade devojaka i žena.  Elvis Prisli i Bitlsi u jednom; 21. veka; temeljen na novcu, sportskim automobilima i soliter satovima. Naravno i na izgledu.

Kao što je grad munjevito izgrađen, sve je brzo prolazno, dizajn čuvenog Burdž el Arab-a je npr. daleko prošla priča. Uprkos ulaznici za razgledanje od 100 Evra, zastareo je to postmoderan dizajn, a tepisi imaju miris prolaska vremena kao u Tramp Taueru u NY dok je Tramp od običnog developera nezaustavljivo rastao u Predsednika Amerike.

Dok se Tom Kruz na tornju Burdž el Kalifa hvatao lepljivim rukavicama na staklo sa spoljne strane, već je i taj mega toranj postao opšte poznato i već viđeno mesto.

Vodoskoci koji rade uz muziku ispred najviše zgrade na svetu su jedna od retkih autentičnih i posećenih atrakcija u gradu na pesku upravo zato jer vode nema; pa predstavlja luksuz sama po sebi. Agregati za desalinaciju (vodi iz mora se oduzima so) su najveće dostignuće za benefit ovog dela zemaljske kugle.

Iako postoji od nedavno i Luvr Abu Dabi, i Sorbona Abu Dabi i Oxford Abu Dabi, zatim kao i u Montekarlu trke sportskih automobila…. grad je razgrađen i nekoherentan, nepodnosivo topao većinom godine sa +50 step. C. i nudi samo tercijarne sadržaje: trgovinu. Restorani i barovi u šoping centrima oba grada blizanca (koji su ustvari konurbacije) su mesta susreta i zamenjuju javne prostore. Naravno najbolji savetnici iz Evrope su im preporučili dan za vožnju bicikla (četvrtak) na posebnom ostrvu, koje je prekriveno tendama…

Preporučili su im i najbolja imena svetske arhitekture da se takmiče u mega projektima koje podižu; kultura daleko sekundarno prati rezidencijalnu funkciju i trgovinu, ali se ipak na taj bitan deo nije zaboravilo.

Evropski šefovi kuhinja sa Mišelinovim zvezdicama su se „prodali“ Emiratskim restoranima i hotelima. Upravo  neki dan završen hotel sa 7 zvezdica „Atlantis Roajal“, koji se nalazi na čuvenom Palm-u (Šaci), inače franšiza iz Las Vegasa, spaja nikada do sada viđen dualni vodoskok vatre i vode koji pršti ispred neobičnog modernog zdanja u brižno negovanom vrtu.

Tihu muziku prekida nastup jakih tonova kada se vodoskoci „uzbude“ i krenu u visinu. U senzornim vrtovima se neguje lavanda i mediteranske mirisne note. Enterijer je sofisticiran, sivkastih tonova i izveden od strane čuvenih evropskih arhitekata. Sušta suprotnost arapskom ukusu. Ovo je namenjeno strancima ali neguje i uči novom ukusu arapske bogataše. Eto, sada je „a la mode“ hotel Atlantis i svako želi biti viđen u tom enterijeru, uz Rijanu i Bijonse.

Ulaganje u školstvo, fakultete i bolnice je važan segment državnih zadataka. Zna to kraljevska familija, Hamdanov otac i stričevi, bez da ih iko dalje podučava. Edukovani su, uspeli su. Bratski gradovi se razvijaju dobro i misle na budućnost, na održivost, shvataju da gasa neće biti već za nekoliko godina. Misle na svoju brojnu decu. Preorijentišu se na bankarstvo i IT sektor, na održivost.

Nema prava glasa za radnu snagu, doseljenike, oni su jasno na drugoj strani zida, pasoši im se vraćaju tek kada su krenuli nazad svojim kućama; i prekasno shvataju da im je život težak i da njihovi, bar evropski, prijatelji žive već i sada bolje. Pakistanci i Indijci su preuzeli IT sektor. Srbi su jaki u zdravstvenom sektoru. Poljaci se polako vraćaju u Poljsku gde im se čini danas generalno lagodnije, Latinoamerikanci ipak još vole da uživaju u udobnosti sigurnosnih kamera i Šerijatskog zakona. Mladi veliki & novi gradovi nude Šanel i Dior čuvena slova, pod veštačkim sjajem hiljada svetala u dobrom dizajnu klimatizovanih prostora koji se bez prestanka unapređuju. Sve brzo postaje dosadno i viđeno.

Ali, nedostaju dva P: Priroda i Patina.

New money će zauvek ostati new money – kojem se Englezi rugaju. Kao Karićevim ružičastim bentlijima ili Bin Zajedovim ženama kada dođu u šoping u London. Ali ni Engleska nije kao što je bila, a i zašto bi nam ona bila uzor?

U fudbalskim dresovima

Posmatrajući količinu lažnih torbi i garderobe iz Turske i Kine u našem gradu rekla bih da i mi delimo sudbinu brzo-promenjivih društava, a sa mojom životnom „kilometražom“ shvatam da je ljudima potrebno da nose ono što ih raduje. Fudbalske dresove? – Fudbalske dresove! Veliki polo konjanici, vertikalne pruge na bokovima trenerki, velika slova na patikama i torbama, poznate šare… ma svakome ono što ga raduje. Makar čitava nacija izgleda kao da upravo trenira za Olimpijadu!  Zašto bi nas zanimalo šta će reći prava Francuskinja ili stari Englezi? Ionako bežimo iz teške svakodnevice slično dobu kada su žene posle II sv. rata crtale olovkom lažan šav nazad na „čarapama“ – kojih nije ni bilo.

Unutar potpunog poremećaja morala, etike, kodeksa ponašanja i laži na svakom koraku – pustimo da narod šeta kako hoće… Nisu vremena za merkanje stila.

Konačno, svaki Dior ili Kartije iz šoping mola Dubai izrađen je u Kini… Globalizam koji karakteriše trka za  niskom cenom rada zbog Profita – negira i gazi onu Prirodu i Patinu što nam je nedostajala kod gradova koji su izumeli „Peglanje kartice“. Termin neprevodiv na engleski…

Još jedan važan P, koji nam umiruje već iskidane živce, pa makar se vratili „svojim“ Turskim replikama!