Na brdu Polverigi, usred italijanske zlatne poljoprivredne regije Marke, moderna privatna rezidencija preispituje duh tradicionalnih lokalnih domova pozivajući se na radikalnu italijansku arhitektonsku avangardu.
Objekat je projektovao arhitektonski biro Simone Subissati za jednu italijansku porodicu. Dugačaka, uska fasada, presečena transparentnim delom, učinila je, da je lako prusvajaju i stanovnici i priroda. Trava obrubljuje kuću, stvarajući utisak da kuća pripada okolnim poljima pšenice, ječma i suncokreta.
Konstrukcija od čeličnih ramova, dnevni boravak sa vertikalnim prozorima i staklenim vratima je boje terakote. Veliki centralni deo donjeg prostora je otvoren, granična linija kojom se može brzo preći, vizuelno ili fizički. Prozori otvaraju dnevnu sobu i kuhinju prema svetlosti, vetru i mirisima livadskih polja. Takođe, uklanjaju potrebu za klimatizacijom, pošto je omogućena prirodna ventilacija kuće koja zadovoljava pasivne bioklimatske građevinske standarde.
Unutrašnjost objekta sastoji se od belog drvenog stepeništa, koje vodi do spavaćih soba i kupatila. Nameštaj je odvojen od zidova, postavljen u sredini sobe. Balkon se nastavlja u zimsku baštu i drugu, privatniju, dnevnu sobu. Ovaj veliki otvoreni prostor zaštićen je mikroperforiranom i prednapregnutom membranom koja omogućava prolazak svetlosti u kuću. Dnevno svetlo se filtrira tokom dana, a noću kuća postaje fenjer.
Kuća sa prolazima zamišljena je kao neka vrsta muzičke partiture, gde ritam sugeriše međusobno delovanje punog i praznog. Gornji nivo je zatvoren – noćni prostor je zaštićen – ali tu su i prozori kao kaleidoskop.
„Duboki četvrtasti prozori kuće mogu da zaštite enterijer od direktne sunčeve svetlosti. Ali oni su takođe „vizuelni uređaji“ za umnožavanje arkadskog pejzaža u beskonačnoj igri refleksija.“ objasnio je Subissati.
Kuća poseduje kompaktnost, izduženost sa linearnim sekvencama tradicionalnih seoskih kuća iz Markea. „Prihvatio sam geometrijski rigorozan pristup koji koristi jednostavne delove sastavljene da čine jedinstvo.“ kaže Subissati.
„To je kuća bez ukrasa, poput kuća seoske tradicije, mesta u kojima se može i raditi i živeti.“
„Želeli smo da stvorimo kuću koja će svojim stanovnicima izgledati kao da je nasleđena, kuću tako jednostavnu, da bi gotovo izgledala privremeno. Tehnološka priroda kuće, njena lakoća, gotovo ogoljena do kostiju, odnosi se na nomadski, privremeni način života. To je mesto pogodno za nomade, kao da kampuju u prirodi.“ rekao je Subissati.
„Želeo sam da ljudi koji žive u kući dožive snažna osećanja, osećaj vrtoglavice, da su na ivici ravnoteže, da stoje između unutrašnjosti i spoljašnjosti, a da na njih prelazi energija koja prožima celo okruženje.“ zaključuje arhitekta.
