juli 2021
Ljudi ne primećuju da li je prevruće ili prehladno kada su srećni.
Anton Čehov
VRUĆINA – THE HEAT
„Neki to vole vruće“
Delo „Četiri godišnja doba“ kojim je Vivaldi za sva vremena, maestralno muzički dočarao protok godišnjih doba, ljudske i prirodne mene, sigurno je mnogima inspirativno uporište. Ostaće zapisano, eventualno, i za neki sledeći let na Mars, gde u beskraj svemira šaljemo produkte kulturnih postignuća planete Zemlje, da ih neko, nekada tamo daleko osluškuje…
Međutim, godišnja doba na našoj planeti su pomerena ili preskočena. Kako za vox populi reče naša sveže-priučena novinarka na nekoj novoj televiziji ovih dana – shvatila je da joj više ne trebaju „prelazne“ cipele! Eureka – proleće je nestalo, jesen takođe! Digresija: Pa kako?…pa mi više uopšte ni ne nosimo cipele kao takve! Samo patike ili neke potpuno ravne, ponekad i čupave papuče čiji izgled „para dušu“ retkim preostalim estetama.
Ali da se vratimo stvarno „čupavom“ projektovanju za vruće uslove kakvi upravo vladaju kontinentom – da li mi uopšte poznajemo te principe? Od koga učimo? Od naroda sa vrućom klimom koji tako grade ceo svoj vek shodno klimi… ili empirijski sagledavamo naše greške pa ih menjamo u koraku? Svesni smo da se temperatura popela za bar 5 i više stepeni od one uobičajene decenijama unazad, do tih nepodnošljivih 40-ak stepeni, nekada karakterističnih samo za Arabiju.
Pre svega, materijali za vruće klime moraju da su najvišeg kvaliteta – npr: Insulation Concrete (ICF) – poseban armirani beton koji ima suvo postavljen sloj termičke zaštite najviše kategorije… verovatno ne kao onaj beton iz Vidovdanske ulice naručen od firme koja se do sada temeljno bavila jedino porno filmovima…Uglavnom, zbog profita smo naučili da gradimo tanke betonske zidove bez svih neophodnih slojeva a da bi merena kvadratura enterijera bila što veća; znači bez zvučnih folija, bez vazduha kao sloja… cigla je često postavljena na kant sedmicu (7 cm); koju bi svaki prosečni Džejson Born (Jason Bourne) ramenom probio. Zavladao je građevinski bofl a la Bulevar (šteta što je divan Bulevar kralja Aleksandra nekada Revolucije dobio asocijaciju na jeftinoću), ljudi nemaju da plate za više nego minimalni standard. Izgubilo se održavanje (engl. „maintenance“), zidovi zgrada ka dvorištima su oguljeni tokom vremena do poslednjeg sloja betona ili cigle. I tako bar pedesetak godina. Sva nekadašnja izolacija je nestala. Kao čest recenzent „Energy and Buildings-a“, jednog od najbitnijih tehnoloških naučnih časopisa pratila sam desetine analiza i komparacija na temu koliko je hlađenje skuplje sprovesti nego grejanje i koliko opterećuje atmosferu. Upravo nam nedostaje tačno profilisanje unapređenog, novog dizajna u današnjim, promenjenim vrućim uslovima. Da li?
Šta nam poručuju Mohendžo Daro, Maroko, Mezopotamija?
Ali da bacimo pogled na drevne običaje… npr. da se kuće, nastambe i zgrade vrućih klima okreću ka paciu (patio), unutrašnjem dvorištu u kojem je obavezno posađeno zelenilo i čuje se voda, pa makar minijaturna, solarno pokrenuta. Naravno da ovaj oblik koji omogućuje zaštitu od direktnog sunca, zelenilo koje snižava temperaturu a voda asocijativno hladi nije karakterističan za zapadno Evropske gradove. Opet, velika je razlika naći se na Zelenom vencu na autobuskoj stanici u jednom posebno vrućem julu oko 3 sata popodne, nenatkriven bez ijednog drveta i ugušen unutar gasova iz autobusa, ili u hladu Dedinjskog Hajd parka, Taša ili ispod gustih krošnji ulica koje imaju tu sreću da su nasledile višegodišnji drvored. Londončani i Parižani tek su prethodnih godina počeli da se od muke, u vreme 40 stepeni C., kupaju uz svoje kućne ljubimce u fontanama. Ranijih godina za tako nešto drastično nije stvarno bilo razloga.
Mohendžo Daro[1]kultura nam daje osnovne smernice – SI i JZ pravci, suvo pečena cigla kao fasadni element. Višeslojnost! Običaj tradicionalne gradnje je i da formiraju duple spratne visine sa galerijama i dubokim strehama, čak i ka stranama sveta kao jug i istok ukoliko one pružaju najlepši pogled u zelenilo. Zelenilo predstavlja magiju. Krovovi nastambi su često ravni, prekrivani običnim platnima i služe za spavanje na otvorenom u posebno toplim noćima, sa druge strane postoje i obli kupasti krovovi koji sakupljaju kišnicu i koriste je kasnije. Prozori su što manji postavljeni tako da provetravaju prostor direktno jedan naspram drugog. Sve se to dešava vekovima pre uvođenja prvih ventilatora i klima.
Ima mnogo pokušaja, proba, novih principa koji se istražuju. Na problemu transformisane vruće klime neko na B. je već prionuo, pionirski u 21. veku uočavajući obrasce prošlosti… Naime ove 2021. godine čak su se i Holanđani kuvali tokom ranog leta baš kao da su smešteni u Andaluziji. Nacija poznata po 4 seasons (ipak to nije samo naziv hotela? ili Vivaldijevo delo?) dubokim cipelama-bakandžama koje nose čitave godine iste, sa razlikom u dodatim debelim čarapama kada je hladno – pala je u čuđenje i kolektivni trans, potpuno nepripremljena.
Svako bi trebao da ima svoj “BIG” / Bjarke Ingels
Arhitekta koji se proslavio tzv COOL imidžem je slavni čupavi Danac (3xčupavog u ovim crticama) Bjarke Ingels; iako nevisok; san svih mladih arhitektica i megamajstor sopstvenog brenda. Od Zahe (Hadid) i Rema (Kulhasa) svet nije imao tako prepoznatljivog star-lika. Uprkos psihološkom iskustvu, pogrešila sam u početnoj proceni ovog arhitekte. Meni lično, nesimpatična nadmenost koju je isijavao od početka karijere, arogancija koju je upotrebio kao deo kulta ličnosti, stavili su mi u drugi plan njegove nesumnjive prednosti – moć vizionarskog razmišljanja. Odnosno iako COOL, arhitekta je koji je pokazao da zna da projektuje u HOT okruženju – temi ovog teksta.
na dokovima, po eko principu unutrašnjeg dvorišta /tipa Maroko i Mezopotamija/
Baveći se njegovom biografijom i delima shvatam da poseduje nepredvidljivost kao jaku osobinu; sprovodi pionirski i efikasno nove modele, upuštajući se hrabro u raznorodne tipove arhitekture koja međusobno nemaju zajednički stil – od…
KNJIGA Predlog: “Hot to cold”, Taschen 2015.
…hidrocentrale do džinovskih kompleksa iznenađujući drugačijim pristupom i oblikom… Hrabrost kojom uleće u npr. Bahama projekat, koji inače nisu nikakav građevinski raj niti lukrativan zadatak – pleni. Neverovatan je spoj: „step ahead“ pre svih ostalih ali i briga i empatija za prirodu (ne bih pominjala nesimpatičan naziv održivost, koji nam je svima „dosadio“ uočavajući njegov utopistički karakter). Upravo ovaj arhitekta je pokazao na primerima šta tačno raditi sa sve toplijim okruženjem. Njegova knjiga o solucijama za vruću klimu (ne samo teorija nego njegovi izvedeni primeri) je predlog za čitanje tokom dugog toplog leta, uoči novih zdravstveniih sankcija već polovinom avgusta kada će globus da se reprizirano uspori. A stanovnici da padnu u rezignaciju sluteći ekonomski pad.
Tada nam više ni vrućina neće izgledati kao tako nerešiv problem. Sećaćemo je se sa simpatijom. Čeznućemo za pitanjem kiselih kiša i smanjenjem CO2! Dok će nas ova muzika vraćati u osamdesete kada se svi navedeni problemi nisu ni postavljali…
[1] Mohendžo Daro, drevna Indijska kultura, smatra se prvim gradom na svetu; 25. vek pre nove ere, smešten u današnjem Pakistanu. Pod UNESCO zaštitom od 1980, danas mu preti erozija i loša rekonstrukcija.
