LA MER
„Music is the silence between the notes.“
„Muzika je tišina između nota.“
Claude Debussy
Sa dolaskom leta svi se okrećemo, treperimo i čeznemo za „Velikim plavim“.
Magijska atraktivnost vode! Ni Pavić ne bi mogao da objasni zašto!
Posle godinu i po zaustavnog vremena, nadamo se da ćemo videti, čuti, osetiti i uplivati u La mer.
Za modno osvešćene (ako je to uopšte moguće u našoj siromašnoj sredini) koje u nazivu „La mer“ prepoznaju samo nedostižno skupu kremu iz atelje-a Este Lauder iz 1994.; onu koja pruža iluziju večne mladosti… moramo da ih razočaramo. Nikako da razumeju da lepota dolazi u sprezi sa dušom, finoćom i dobrotom. Možda i posle izvesne patnje! I nadasve davanja.
Bilo je, dakle, asocijacija na „La mer“ i pre marketinških poteza Francuske kozmetičke kuće. Klod Debisi, jedan od najrafinisanijih kompozitora, kasni romantičar kraja 19. veka, zadojen Šopenom, napisao je neke od najlepših nota na nikada dovoljno istraženu temu mora „La mer“. Njegova muzika inspirisana Japanskim crtežom talasa ide kao pratnja ovim crticama. I daje mi inspiraciju da se vratim klaviru, za koji predugo nisam sela.
Atiracija morskim pejzažem počela je u 19. veku iz nasušne potrebe, iz zdravstvenih razloga. Prvi turistički centri su bili vezani za oporavak, uglavnom od plućnih bolesti koje su kosile. Opatija, meni lično simbolički važno mesto, kao prvi organizovani centar rehabilitacije jugoistoka Evrope i Austrougarske, zbog blage klime i blagotvornog lelujanja morskih vetrova, Monte Karlo i Nica u Francuskoj, Normandijska obala za sever Evrope; gde smo odlazili na vikende kao i svi Parižani u želji da se povrate. Bajkoviti letnjikovci za odmor proširili su se i na severno more, npr. u Sopot u Poljskoj, gde sam provela 5 godina na fakultetima u Gdanjsku i Sopotu.
Nije samo pogled na plavetnilo ono što umiruje naš nemirni i načeti duh. Kontemplaciju izaziva zvuk, ponekad ustvari čak i samo tišina te opojni mirisi morske obale ili Mediterana… Žorž Sand kupila je kuću na Majorci da bi zalečila već bolesnog Šopena. Taj manje turistički, severni deo ovog magičnog ostrva gde smo proveli dve nezaboravne zime, nije bez razloga sedište manastirima. Religiozne potrebe i porivi kao da su prirodno iznikli u sklopu rekovalescenije i pokušaja transcedentalnog bega Evrope. Nije ni čudo da se bogatiji Englezi i Nemci i danas odlučuju na život na Majorci u danima posle radnog veka. Čini mi se, ništa tužnije nego da tek kao star očekuješ još neke doživljaje. Bucket list, Američka izmišljotina, da probamo da letimo iznad okeana posle npr. lomova kostiju ili moždanog udara koncentriše sav paradoks neproživljenog života na vreme… I prolaznosti koja je jedina konstanta.
I… surovo toplo vreme nije deo blagodati morskog oporavka. Egipat, Turska, Krit bez ijednog drveta i gužva nemaju istu težinu kao povlačenje i bavljenje sobom u prirodnom okruženju morskog plavetnila i pejzaža. Nesumnjivo: zvuk cvrčaka, miris jasmina i lavande, vizuelizacija: lepota i boja cveta oleandera, hlad masline… Osećaj topline peska. Toplog kamena posle letnjeg dana. Blagotvotni dodir sunca. Mir.
I još ako možemo sve to da si priuštimo…
KNJIGA, Morski čovek g. Palomar
Italo Kalvino, najprevođeniji Italijanski pisac 80-ih u Americi, zaslužio je čini se, uz afirmativan stav publike čak i po njemu nazvan krater vulkana pa i „svoju“ zvezdu. Njegovi futuristički romani, kako su klasifikovani, jedinstveni su unutar ovog pravca, a od njih odskače „morska“ kratka priča o G. Palomaru. Pedantni i ozbiljni glavni lik Palomar svesno posmatra morske talase, dugo, bez emocija, detaljno ih analizirajući pokušavajući da ustanovi učestalost, širinu, nalet… želeći kao u nauci iznedriti neki obrazac, princip, crvenu liniju. Nikako mu ne uspeva i odlazi sa obale krajnje nezadovoljan, shvativši da zna sve manje o životnim principima, zapanjen činjenicom da ne može da se nosi sa nepredvidivošću i autentičnošću prirode. Uviđa da je nemoćan i na svoj užas bez kontrole, da svesnost i racionalnost kojima nas stalno uče kao spasonosnim metodama ne funkcionišu bez snažnog emotivnog upliva…
https://www.uky.edu/~eushe2/Pajares/calvino/calwave.html
URBANIZAM – Morske orgulje
Navodno Veliki prasak od pre oko 13 milijardi godina nije imao zvuk, iako samo reč asocira na buku. Tek prvi gmizavci su mogli da osete nešto nalik zvuku što znači da je tišina na zemlji vladala čitavu eru. Nije čudo da postoje posebno osetljivi ljudi koji obožavaju tišinu i dobro se osećaju u ehou vlastitog daha. Da li je to potpuna tišina? Vudrou Vilson dobio je Nobela za fiziku 1978, za otkriće kozmičkog mikrovalnog pozadinskog zračenja koje daje vreme hlađenja Univerzuma od datuma nastanka. Talasi i šumovi koji su ometali snimanja satelita, prema tim merenjima, dolazili su iz svemira a ne iz naše galaksije!
Zvučna osetljivost svakog čoveka, zaključujem, predstavlja pravo blago. Urbanisti su prestižnu Evropsku nagradu za urbani mobilijar u ogromnoj konkurenciji dodelili 2006. zadarskom urbanisti Nikoli Bašiću. Neuređeni kraj Zadarske rive, grada koji je pretrpeo najgore bombardovanje tokom drugog svetskog rata u Dalmaciji ostavši bez najlepših gotičkih građevina, odnosno postavši siva kocka kocka kockica neo Moderne; čak i bez ikakvog zelenila u tom delu na kraju grada, dobio je inovativnim potezima svetsku atrakciju. Turisti iz čitavog sveta ushićeni su zvukom morskih orgulja. Stepenice širine 75 metara, naoko sasvim obične, emituju zvuk morskih orgulja koji sofisticirano pokreće putem ogruljaških cevi kao kod pravog instrumenta – plima i oseka. Prirodni darovi mora.
Morske orgulje u Zadru izazvale su veliku pažnju kada su izvedene kao nov, pionirski urbanistički potez. Uprkos činjenici da ih kako rđa od mora tako i posetioci bez prestanka devastiraju i da zahtevaju stalno ulaganje, (isto kao i solarni pano Pozdrav suncu istog autora smešten u neposrednoj blizini), pružile su jednom devastiranom gradu potpuno neočekivani novi život i novo zanimanje publike. Poetičan huk morskih zvukova, koji samo emotivno naoštreni slušalac može upiti (teško oni kao navedeni Gospodin Palomar Italo Kalvina) ponovo potvrđuje našu nemoć pred prirodom. I ushićenje što nas priroda poziva na učestvovanje, na interaktivan stav neophodan za uspešne arhitektonsko-urbanističke poteze.
Kao da se nismo pomerili iz Odiseje i posledica Posejdonovih vragolija – prikaza nadmoći i igre sa ljudima. Taman smo pomislili da je tehnologija te druge decenije 21. veka zauvek ukrotila prirodu; pandemija nam je pokazala da se najslađe smeje onaj odbegli (namerno ili slučajno nebitno) mutant virus sa ptičje pijace u Wu Hanu. Ceo svet je stao, potpuno nemoćan. Pa da se ne zaboravimo prebrzo, Portugalci javljaju da im se virus ponovo pojavio u ponešto transformisanom obliku i širi se kao morski požar!
Bolje da se približimo spasnosnom izvoru vode ili bar deliću prirode dok nas opet ne zatoče kao leptire neprirodno nazad u oblik gusenice! Da povratimo snagu za nove nedaće, jer to je život; na vreme!
Po Pablu Nerudi: „…Dok more uništava svoje statue, ruši svoje tornjeve u belinu, uz galopirajući nalet vode, mi; ti i ja i ljubav uspostavljamo tišinu u obliku konstantne nežnosti…“
(slob.prevod autora)
Op.Aut.
Ideja za knjigu i arhitektonsko delo na temu mora: Tena Lazarević, arh.,
moja kćerka
…za prošlu temu ruže/ na gotičkim crkvama – ideju nosi Mirjana Živić,
moja prijateljica!
Privilegija je imati senzitivne ljude oko sebe!
Eva Vaništa Lazarević
arh. Eva Vaništa Lazarević, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Predsednica ŽAD (Ženskog arhitektonskog društva), Kolumnista „Politike“, „Koloseuma“, urednik naučnih časopisa, nagrađena za dve stručne knjige iz urbane obnove. Arhitekta u praksi – Atelierevl
