NOVE ROTACIJE….
Vaskrs 2021
Misiju i karijeru posvetila sam oživljavanju i unapređenju. U revitalizaciju gradova kao najužu struku „uložila“ sam bar 35 godina života. Od malena sam volela sagledati svojih ruku delo (kako je učio Marx) – ili opšti boljitak, npr. od skromnog napraviti najbolje moguće, od bolesnih što me duboko pogađalo, preneti im energijom ozdravljenje; od nesrećnih malim gestom učiniti manje nesrećne, od jadnih pružiti im malu srećicu a uvek bar poštovanje. Od zapuštenog vaskrsnuti u uređeno!
Vaskrs je najsrećniji, smatra se i najveći Hrišćanski praznik. Upravo zbog čuda: Resurrection, Re VITA ili izdizanje iz mrtvih predstavlja tu divnu nadu koja verujućima pruža utehu. Grobna mesta uz Jerusalimski zid na Maslinovoj gori su prepunjena i koštaju po više desetina hijada dolara (min. 20 000 $ na udaljenim grobljima) jer se veruje da su to mesta za one koji će ustati, vaskrsnuti prvi u trenutku kada konačno stigne Mesija.
Slučajnost ili ne, svoje najbliže sam izgubila na proleće koje, tim teže, obećava i mami na nove mirise, nove slobode i daleke horizonte. Ovog po mene teškog proleća i mog najbližeg životnog saputnika tokom skoro četiri decenije. Lično nisam vaspitavana, u „slobodarskoj“ porodici umetnika, kao verujuća i danas mi je žao zbog toga. Bilo bi mi lakše. Videla sam svojim očima (većinom arhitekte vole da osete, ali i vide, procene) časne verige (lance) Sv. Petra i Pavla u maloj crkvici u Rimu, materijalni dokaz naše porodične Slave. Videla sam današnje mesto Hristovog groba, posetila Betlehem, bavila se pasionirano religijama i njihovim komparacijama, oduvek čitala svojoj deci o Uskrsu Biblijske priče, tradicija se sprovodila u porodičnom krugu. Posebno izabranom i uvek neobičnom estetikom se ukrašavala kuća – sedište i stecište, naše stanište. Svi ti rituali utkani su, verujem, u moje/naše naslednice.
Osetila sam, neobjašnjivo, u pupku sveta Jerusalimu zašto je baš tu duhovna vertikala, jer na svakom mestu se javlja i prosto emituje: ovde postoji jedan Bog, za sve ljude koji hodaju po zemlji. To je jedan te isti Bog, kako god se zvao. Neuhvatljiv je taj osećaj zajedništva. Ali pouzdan, okrepljujući. Nepobitan. Bez obzira na sva četiri kvarta Jerusalima od kojih svaki predstavlja pojedinu religiju. Bez obzira na nemogućnost Jevreja da uđu u Veliki Hram na steni i moraju da se mole tek u podnožju hrama, na Zidu plača. Posebno se oseća apsolutna bliskost i preklopljenost katoličke i pravoslavne religije, što je oduvek okvir koji sam i lično ispitivala.
KRUG
Kako se pretpostavlja – geniji i oni preosetljivog uma i tananih osećaja se sastaju u par „minuta“ ili gradi – razlike baš na vrhu životne kružnice. Ali da se malo preispitamo kao arhitekte i zaljubljenici u gradove o metafizičkom značenju kruga / kružnice. Kružni kamen kojem je zatvoren otvor spilje gde je bio pravi Hristov grob. Pre nego je vaskrsao. Na Vaskrs ujutro, kaže legenda a i Biblija – taj težak okrugli pljosnati kamen bio je pomeren a telo Hristovo je nestalo. Nikada više kamen nije pronađen. A telo koje je vaskrslo ka novim rotacijama nam i danas, 2000 godina kasnije, nudi malo utehe.
Krug kao circulus viciosus, kao „kako seješ tako ćeš i da žanješ“. Krug kao prva nastamba, kao šator, kao vigvam… kao kružna nakupina kamenja primordijalnog čoveka.
Eero Sarinen kasnije, Bofill, kružni prostori i prozori Tadao Ando-a pa i Zaha Hadid okretali su se organičnim i kružnim oblicima. Mnogi su ih kritikovali ali i kopirali više ili manje uspešno. Neki su arhitekte prosto bili rođeni za kružno, iako je taj oblik u arhitekturi odavno bio zamenjen mnogo kasnije kockom, kvadrom. Sigurnijim oblikom, koji nosi manje projektantskih grešaka.
Neobjašnjivi su npr. krugovi Nasca Lines u Peruu stari oko 2 000 godina, a na širini visine jednog Empire State Building-a, gde je moj muž vodio našu decu u rasklimatani helikopter da zajedno vide čudo iz vazduha, ili mega-monoliti posloženi u savršene krugove u Engleskoj, naoko bez začenja i svrhe. Manipulacije razlozima i uzrocima nikada nisu razjašnjena čak ni u eri najnaprednijih ispitivanja.
Tek, kružni stolovi za važne poslovne sastanke, Kineski kružni stolovi u restoranima i u kućama za održavanje porodice, kružno sedenje na psiho-sesijama koje su same po sebi teške – sve ima duboke simboličke razloge.
Kružnica kao nebo i svod kao platežno sredstvo svih pa i Kineskih novčića koji u sebi još sadrže i sićušni šupljii kvadrat – simbol života / zemlje / temelja.
Prema Sandri Drinčić[1], „...Jedini oblik na svetu koji ne izaziva stres, jeste oblik kruga. Sva živa materija na svetu: zemlja, mesec, atomi, ćelije…kreće se u krug. Ljudska bića žive, dišu i razvijaju se kružnim ciklusom. Kretanje zemlje odvija se kružno. Planete oko zemlje imaju svoju kružnu putanju.“
Život nas vodi kružno i vraća na početke. Jajima simbolično / ovalima / podržavamo ovaj praznik.
ARHITEKTURA
Od kosog tornja u Pizi (Pisa) kružne osnove do čuvenih kružnih Marina tornjeva u Čikagu, preko ikone-simbola Gugenhajm muzeja u Nju Jorku, još jednog simbola – vrha Empajer Stejt Bildinga (Empire State Building-a) koji je maestralno kružnicama završio pravougaoni toranj čineći ga jedinstvenim kružne forme su inspirisale oblikovanje. Norman Foster iskazao se u kupoli Nemačke Vlade, a Japanci kružnim okulusima, gornjim prozorima – simbolima za nebo podsećaju da nebo ne vredi ljutiti!
Kružni enterijeri sa ovalnim nameštajem daju, ne znamo tačno zašto ali osećamo – umiruju, daju toplinu, emociju, nešto što nam svima ponekad nedostaje. Šteta što smo uglavnom upakovani u kocke….pa i život posmatramo u tom okviru!
Zato…. pravac nove rotacije!
Kao nekome ko prati događaje, voli daleki istok ali i formalizam (što nije u sukobu), filozofiju, čita i sluša pažljivo pametnije; moram da priznam da sam od saveta u smislu „Ljubaznost se uvek vrati“ (dokazano kao netačno), do „Stvari se dešavaju sa razlogom„, pa i „Život je snažan i promenjiv ali si i ti jaka„, do „Kada život postane težak a ti kreni dalje…“ ustanovila da nema pravog recepta ni pravila osim da se čovek/žena ne preda. Kao kada Indus u džunglu pusti svu svoju decu (ponekad njih desetoro) i oni koji se vrate živi odande čak i ako ih je samo polovina – za njih je siguran da mogu dalje u život, da su dovoljno očvrsli te da više ne mora da brine… njihov krug tek započinje!
Eva Vaništa Lazarević
arh. Eva Vaništa Lazarević, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Predsednica ŽAD (Ženskog arhitektonskog društva), Kolumnista „Politike“, „Koloseuma“, „Arhitekte“ urednik naučnih časopisa, nagrađena za dve stručne knjige iz urbane obnove. Arhitekta u praksi – Atelierevl
[1] https://fengshuitajne.com/tajna-kruga/
