Uz početak još jedne toliko željno iščekivane godine, nameće se, samo na prvi pogled banalna tema, oko klasičnih čestitki koje smo dobili za praznike! Da li taj vid primanja još uopšte postoji? Čak i starijim generacijama, broj dobrih želja se sveo na broj prstiju na jednoj ruci ili manje. Sa druge strane opsedaju nas putem mailova mnoge pa i korporativne čestitke koje obično dobije za zadatak najmlađi dizajner u firmi da reši par sati poslednjeg dana pred slanje.
Izuzetnost
Koliko si truda daju pojedinci u iskrenoj simpatiji (koja ne kreće samo ka onima koji su ti potrebni u poslu i životu), sagledava se istog trenutka. Psihološki, jasno je: posebnu energiju pokazuju oni koji teže izuzetnosti. Samo nekoliko takvih čestitki sam dobila ove godine od mojih kolega. „Fino, urbano“ ponašanje u međuodnosima je sve ređe, jer prosto više nema dobrih uzora i modela oko nas. Može se i bez tog detalja kao što su čestitke, naravno. Posebno u doba koje živimo. Ali opet, to je taj mali diskretni začin finog ponašanja…
Kad je već danas „dozvoljeno“ u tom manje pažljivom kontekstu, i da se ne odgovara na poruke ili se na odgovor čeka satima (to je ona šala o padu mobilnog telefona u wc šolju) – što predstavlja neverbalnu ignoranciju sve do odbijanja. Posebno onih koji sakriju i svoju notifikaciju!
Istina, naporno je biti na mreži poruka ceo dan. Sa druge strane, danas kada više nemamo neposredne kontakte, ovakve nas posredne veze spašavaju od depresije i daju bar privid zajedništva. Sasvim je prihvatljivo prijateljima koji preteruju (a uvek ih ima) obratiti pažnju da niko nema vremena za celodnevno dopisivanje.
Mreža „napada“
Što se tiče nas arhitekata na mreži, poneki posebno starije generacije možda i ne znaju neke, istina – relativno sveže, ustoličene uzanse ponašanja. Prvo – da ne opsedaju duše pratioca na FB i Instagramu na dnevnoj bazi koncentracijom ekskluzivne hrane i luksuznih putovanja, ali i direktne promocije svojih radova i uspešnog života. Deset postova dnevno istog pejzaža ili svog lika se čini ipak neumesno a nije redak slučaj. Promociju bi bilo uljudnije da vrši neko društvo koje stoji iza takvih, firma ili naklonjen kolega. (poslovna mreža LinkedIn je izuzetak). Doduše, u našem esnafu su kolege slabo naklonjeni…
Promocija biznisa je postala bezdušna skoro poput prodaje usisivača, i u tom smislu bi nosilac mreže trebala da bude firma a ne osoba koja je u međuvremenu stekla priličan broj online prijatelja koje, često, nije ni srela uživo.
Korona vreme nam je donelo masovnu notifikaciju nuđenja. Porodična okupljanja oko trpeze prolaze u praćenju vlastitog telefona. Krizni štab lekara oko stola prati svoje telefone sa najvećom pažnjom, kao i poslanici u klupama, građani u javnom prevozu i oni koji prelaze zebru kao pešaci.
Dezinformacije nas atakuju. Tu su i šaljive i manje šaljive poruke obično uniformisanog karaktera koje dobijemo po nekoliko puta jer putuju u krug, te čestitke za prigodne praznike sa početka ove notice sadržaja i estetike koju smo već primili. Posebnost ili izuzetnost se polako gubi u sličnim, ponovljenim, već viđenim sadržajima. Ali to je ta brza razmena. Direktno na sve adrese u adresaru. „Cheap and easy“
Biće u ovim noticama osvrta o raznorodnim fenomenima sredine. Posebno o zahtevima klijentele za enterijere kakvi se potražuju, i o arhitektonskim objektima koji prate strane i naše uzore. Ali sada se vraćamo edukaciji i kreaciji online u doba Korone. Svako ko nešto dobro zna ili misli da zna otvorio je u ovom periodu školu online. Pre svega da sebe psihički zbrine, pa zatim i da zaradi. Prvo su krenuli, rekla bih, jogini, pa odmah posle i šminkeri. Dijete i kako skinuti stomak posle praznika i karantina – prate nas izazvane našim zabrinutim profilima na mrežama ispraćenim strogim trećim okom FaceBook-a i Google-a, a sada i Whatsappa koji pomno prate naša zanimanja i pitanja. I tako redom… Nudi se nameštaj, cipele, brendovi uz free shipping, bunde i enterijeri. Nude se i objekti, nekretnine. Kažu, Kina je već spasila trgovinu „online shippingom“.
Konzumerizam, besno trošenje i trgovina su aktivnosti koje su trebale da zamru ili se umanje (globalno i jesu – osim kod nas), a kao substitut je ponuđena tzv. „kreativnost ili hrana za dušu“. Upravo navedeno, škole nama novih veština koje još ne poznajemo dovoljno se nude kao izlaz, uz jogu i meditaciju.
Ali „kreacija“ kao smernica očito sleduje samo drugoj polovini /sociološkog/ meseca (dark /ili bright/ već kako kome – side of the moon). Činjenica da je uprkos Koroni skijanje na Kopaoniku ovih prazničnih dana za „blistavu stranu meseca naše socijalne strukture“ u punom jeku; dok su se letos herojski prikazivale na mreži fotografije pejzaža ko je uspeo da se „dočepa“ Grčke ili Mađarskog spa pre ovog ili onog datuma – pokazuju da imamo Bogom dani dar da se izuzmemo od globalne „struje“. I da još uvek imamo novaca. I da nismo dovoljno uredni /i uređeni/. I naravno, struji tu i „prkos sa Bosfora“.
I za kraj reči koje su apsolutno, po mom mišljenju, zloupotrebljene prošle godine „kuljaju“ sa modnih i ostalih časopisa, iz intervjua osoba – izabranih od strane novinara ili publike – kao bitnih:
„Sreća, dobrota, ljubav, anđeli“
Toliko ih se pominje površno, bez ikakve podloge u vidu dotične ličnosti, van konteksta kao naučeni #instagram radosni mood, da su izgubile značaj i težinu čak i našim totalno načetim ličnostima koje vape za utehom!
______________________________________________
Primer kuće
Kada smo kod januarskih skijaških veština i konzumerizma u turizmu koji je pretrpeo najveći pad prošle godine, primer arhitekture za danas je:
Johan Obermoser-ov hotel u kojem je snimljen film iz franšize James Bonda: „Spektra“ u Austrijskom Tirolu. Ovaj projekat je podržan od Jaguara i Range Rovera, takođe tipičnih rekvizita iz ovog UK projekta.
Sklop je to funkcije spa-zdravstvenog turizma i fenomenologije ličnosti Džejms Bonda i istoimenih filmova. Pretpostavlja se, naime, da su izuzetno bogati, koji mogu da sebi priušte vrh Alpa u ovakvom hotelu, istovremeno već zdravstveno načeti, ili žele da se podmlade (osim retkih Ruskih tajkuna koji su od roditelja crvenih generala skočili u jahte Jeljcinovom tranzicijom još dovoljno mladi). Čak i Rusi organizuju ovakve boravke da bi svoje prve žene „podmladili“ što će se teško desiti, ali koriste zauzetost dotičnih za istovremeno samostalan boravak ali na toplim morima sa mlađim izabranicama… kako kažu Anglosaksonci WIN-WIN situacija.
Arhitektura na ovom primeru nije možda najsrećnija, to je sklop nedovoljno koherentnih volumena u nizu, uz poneke potpuno staklene opne kao materijala van konteksta planine; od kojih jedan volumen baš nespretno „pada niz liticu“. Ipak, izuzetnost pozicije – morfologije prostora i simbolike funkcije: aspekta moći, mladosti, lepote i luksuza My name is Bond, Dž. Bond. Dakle – nedostižnog za mnoge i zbog toga upravo sinonim lepog sna i divne vizije. Još ako bi mogli tamo zaista da živnemo!
__________________________________________
Knjiga
Neverovatno interesantna knjiga „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“ pisca Nenada Novaka Stefanovića je postigla izuzetan komercijalni uspeh a ima i svoj tematski nastavak: „Beograd kroz ključaonice 100 kuća“ (Laguna 2019, II izdanje) što je nama arhitektama i svima koji vole estetiku i arhitekturu potpuni „must have“ u toplom krevetu u ovim zimskim, još uvek sumornim danima duge godine u kandžama pandemije. Niz zanimljivosti od toga npr. kako je Hrvatski arhitekta Branko Bon, tek svojom pripadnošću Titovoj nomenklaturi posle rata uspeo da utvrdi svoje autorstvo nad palatom Albanija, ispred mnogih koautora, pobednika konkursa i šefova biroa – arhitekte ali i svi koji vole dizajn, estetiku i svoj grad, sa priličnim predznanjem, tek u ovoj knjizi mogu da saznaju.
Uz čitanje idu sjajno Glen Gould (You Tube) Bahove Goldberg varijacije. Slušalice. Izuzet(bez N)ost od sredine. Ili za manje „ozbiljno klasične“ Glenn Miller mix.
Eva Vaništa Lazarević
arh. Eva Vaništa Lazarević, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Predsednica ŽAD (Ženskog arhitektonskog društva), Kolumnista „Politike“, „Koloseuma“, „Arhitekte“ urednik naučnih časopisa, nagrađena za dve stručne knjige iz urbane obnove. Arhitekta u praksi – Atelierevl
