ČITATI UZ MUZIKU SA GORNJEG LINKA
Astečke pištaljke
PRVI NOVEMBAR – DIA DE LOS MUERTOS
Na usavršavanju Francuskog jezika u Alijans Fransez u Parizu, pita me stanovnica Meksiko Sitija iz klupe – kako ti se čini Pariz? Uf, na brzinu nisam smislila ništa pametnije nego – prostran! Nepregledno velik… Razgoračenih očiju ona odgovara da se njoj lično čini frustrirajuće skučenim. Ajnštajn je bio u pravu.
Uoči dana mrtvih (Dia de los muertos) putevi nas vode u Meksiko.
Grad Tenoštitlan, preteča Meksiko Sitija bio je jedan od najvećih i najurednijih gradova na svetu (ustrojstvo, strah pa time i disciplina ostali su nam poznati kroz Španske zapise – kodekse iz 16. veka). Poznati po kultu mrtvih, prvi naseljenici Asteci sahranjivali su preminule ispod kuća da bi ostali u stalnom neposrednom kontaktu. Pas bi bio sahranjen zajedno sa upokojenim gazdom da bi mu pomagao kao vodič u posmrtnom svetu.
Uočavamo da su se Egipatski običaji sahranjivanja (osim što nedostaju supruga i sluge uz konja i psa) širili nekim čarobnim štapićem preko pola planete. Deniken? Vanzemaljci koji su davali uputstva? Vikinzi koji su saznanja o svetu, prevashodno karte imali pre svih pa su još u 10. veku pretekli za 6 punih vekova Kolumba u Americi!
Fascinacija mrtvima saglediva je i kroz jezivi huk Astečke pištaljke, čiji zvuk prolazi kroz pravu ljudsku lubanju, što svakom živom biću momentalno zaledi svest. Dugo je trebalo arheolozima da shvate šta je bila prava funkcija ovih frula, upotrebljavale su se za bitke da zastraše neprijatelje! Naravno da nada umire poslednja pa verujemo da nas taj užasni huk nikada neće pozvati!
Osim ispijanja tople čokolade, kakao-a, ali i „mackanje“ avokada sa čilijem za dijetu; (Astečke reči za te karakterističke lokalne proizvode su u globalnoj upotrebi i danas) ovo pleme nam je ostavilo još jednu korisnu smernicu za siromašne: namerno su se prodavali u ropstvo ukoliko su bili dužni (sami sebe ali i svoju decu), pa kada ropstvom otplate dugove vraćali su se u slobodne građane.[1]
Prvi deo „Spektre“, prošlog filma o tajnom agentu Džejms Bondu je sniman u toku Meksičkog Dia de Los Muertos na glavnom trgu Meksiko Sitija. Šta je moglo da bude intrigantnije od šarolikosti scenografije festivala mrtvih 1.og novembra, koji se temelji na ruganju i pravljenju buke protiv straha? Izazivanje, pokazivanje da nas nije strah!
Protiv smrti, na čijem strahu se temelje i svi drugi strahovi koji nas opsedaju.
Korisna je to priprema za žive. Ljudi neustrašivo obučeni u kosture, procesije praćene jezivom bukom i glasnom muzikom, dobili su kasnije na Američkom kontinentu i komercijalni oblik izdubljenih u tikvi lubanja, kada deca obučena u duhove i kosture plaše susede i potražuju simboličke nagrade. Ovaj praznik se danas slavi čak i u Abu Dabi-u, toliko je anglosaksonski uticaj jak!
U našoj tradiciji nešto slično predstavljaju Koledari, kasnije tokom zime, koji plaše pojavom, bukom i glasnim vikanjem i klepetanjem rudimentarnih zvona svoje susede u ruralnim sredinama zamaskirani u kože vukova. Za nagradu dobijaju orahe i namirnice koje se zateknu u kući domaćina. Zapravo, svi pokazuju neustrašivost, vežbaju; i akteri i gledaoci!
Ništa bez lubanje
Neko je izrekao ovih dana zastrašujuće mišljenje da je čitava Srbija ovih dana na grobljima… zbog pandemije, neurednih života koje živimo i posećivanja sahrana i svojih mrtvih. Čini se, međutim posmatrajući istorijski kontekst. da je upravo borba protiv straha od smrti zapravo suština Dana mrtvih, dana koji se slavi 1. i 2. novembra u Meksiku, u Americi je krajnje komercijalizovan. Pitoreskne su i tradicionalne procesije na dan Svih svetih u jakim Katoličkim zemljama kao Španija. U Pravoslavlju subotom tokom novembra kao Mitrovdanske Zadušnice u nešto drugačijem obliku poklona precima, gde je sećanje na mrtve predviđeno po crkvenom kalnedaru više puta tokom godine.
Sa simbolom lubanje ne povezujemo samo nama omiljenog, čestog gosta Džoni Depa (Jonny Depp), najpoznatijeg filmskog gusara… Fi, kapa, sigma – moćna tajna Univerzitetska grupa iz Pensilvanije još iz 1850. nosi simbol lubanje, kasnije se isti simbolički ponovio u još tajanstvenijoj grupi sa fakulteta Jeil (Yale) obliku „Lubanja i Kosti“ (Sculls and bones). Legenda je da su članovi grupe, alumni fakulteta, stajali iza svih najbitnijih događaja u Americi. Lubanja, iako nas na prvi pogled plaši i asocira na užas smrti, jeste ustvari u mnogim religijama simbol regeneraciije na nekom drugom svetu. Obećava, daje zalog mogućeg postojanja posle smrti. Priprema, rekli bismo, savremenom jezikom – stvarajući veću rezilijentnost u ljudima, simbolizuje neustrašivost pa time i moć.
Dan mrtvih neobičan je spoj i simbioza istočnog i zapadnog sveta, novog i starog kontinenta. Španski osvajači – Konkvistadori su na teritoriji novog kontinenta (Meksiko) zatekli rituale istovremenog klanjanja mrtvima i opsednutosti postmortem svetom. Asteci su gradili zidove od kosturskih glava, igrali su vrstu fudbala sa kosturskom glavom umesto lopte, a na kraju „jedva čekali“ i javno žrtvovanje poraženih.
Nazad, na starom kontinentu, viđamo takođe drevnu tradiciju: vraćajući se u daleki osmi vek naše Ere, kada se smatra da je praznik Svih svetih zamenio Keltski praznik mrtvih Semhejn (Samhain) na Engleskim otočjima, dok su istovremeno Karolinzi sa Papom Grigorijem uveli Dan mrtvih kao obavezan praznik. Uopšte, drevne civilizacije su se posebnom pažnjom odnosile prema svojim prethodnicima. Trebalo je sačekati punih 8 vekova da se simbolizam smrti suočio putem Španskih osvajača sa Astečkim slavljenjem predaka u krvavom vrtlogu ubitačne posete Hernana Kortesa. Smesa sačinjena od slavljenja smrti, žrtvovanja živih i gladi za zlatom masakrirala je Asteke koji danas žive povučeno, njih milion i po u zabačenom delu Meksika. Ali zato pobednici nose sve: zlato Asteka sijalo je prelieveno u skulpture i jačalo značaj religije u Španskim katedralama…
Uz zmiju i sunce (oba elementa sa dualnim karakteristikama), lubanja je sveprisutna kao simbol Mezoameričke umetnosti i arhitekture na mnoštvu zatečenih predivnih skulptura. Kao opstanak! Kao i stepenice, na Astečkim i Majanskim piramidama (uostalom i Egipatskim i Mezopotamskim) koje jasnu daju do znanja sledbenicima da je Bog gore, da čeka i da štiti. Fizičko penjanje – simbol uzdizanja do Boga, pretpostavlja se da je preteča vertikalizma Evropskih katedrala, sa istim ciljem.
Kuća
Vila inspirisana Astečkom arhitekturom, koja me je svojom čistoćom inspirisala na ovu životnu, doduše zastrašujuću, a možda nekima i bizarnu temu vezanu novembar, mesec u kojem priroda odlazi da prespava do proleća.
Autor: Ludwig Godefoy – Meksiko, vila, Zicatela. /instagram Ludwig Godefoy
I za kraj ove tabu teme, sa zaključkom da se lubanje ne treba plašiti jer simbolizuje moć i regeneraciju / nešto sasvim prizemno što će nas naterati da se osmehnemo:
„Loša vest je da vreme leti. Dobra – da ste vi pilot!“
[1] https://kafenisanje.rs/2015/04/07/zanimljive-cinjenice-o-astecima/
Muzika
La Llorona – Carmen Goett
arh. Eva Vaništa Lazarević,
redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Predsednica ŽAD (Ženskog arhitektonskog društva), Kolumnista „Politike“, „Koloseuma“, urednik naučnih časopisa, nagrađena za dve stručne knjige iz urbane obnove. Arhitekta u praksi – Atelierevl