Veličanstvena japanska planina Fuji nadahnuće je za umetnike, odredište za religiozne hodočasnike, ambicija za planinare i od 2013. godine na Svetskoj baštini UNESCO-a. U čast ovog priznanja tokijski arhitekta i dobitnik Pritzkerove nagrade, Shiger Ban, projektovao je Centar svetske baštine Fujisan (FVHC). Centar ima za cilj da predstavi značaj obližnje planine Fuji, koja je veoma značajna za japanski narod i kulturu.
Kompleks Centra svetske baštine Mount Fuji površine od 36.600m2, sastoji se od tri zgrade – Zapadne, Severne i Izložbene zgrade. Izložbena zgrada je sigurno najznamenitija. Arhitekta je izložbenu zgradu projektovao kao obrnutu sliku planine Fuji, kao konus okrenut naopako a koji ima odraz u velikom bazenu poput planine u moru.
U objektu je postavljena 193m dugačka staza koja simbolički i fizički dočarava iskustvo uspona na planinu.
„Unutar zgrade nalazi se spiralna rampa, koja postepeno vodi od prvog sprata do petog. Dok se šetaju po rampi i gledaju eksponate, posetioci mogu uživati u virtuelnom iskustvu uspona na planinu. Kada stignu do poslednjeg sprata, postoji sala za posmatranje sa velikim prozorom koji pruža prekrasan panoramski pogled na pravu planinu, a koja menja svoj izraz iz trenutka u trenutak. Izvorska voda sa planine Fuji ulazi u objekat Centra i koristi se kao izvor za klimatizaciju, a zatim se odvodi u bazen ispred objekta, imitirajući kruženje vode na planini Fuji.“
Iz opisa projekta Shiger Ban-a.
Iako je japanska planina Fuji udaljena 18 km pogled na nju je uvek moguć, a nalazi se u blizini svetilišta Fujisan Sengen koje upravlja šintoističkim aktivnostima na planini.
„Klijent je jako želeo da objekat simbolizuje planinu Fuji, a ja do tada nikada nisam projektovao objekat kao simbol“ kaže Ban.
Kao i sama planina Fuji, gotovo simetrična zastakljena fasada dramatično se podiže sa ravnog tla. Stakleni zid ima prednji deo petospratnog atrijuma koji spaja konus sa dva trospratna pravougaona volumena pozadi. Da bi došli do glavnog ulaza u centar vredan 33 miliona dolara, posetioci šetaju oko bazena, gledajući konus i njegov odraz u vodi, pre nego što uđu unutra.
Na prvom spratu nalaze se informativni pult i kafe, muzejska radnja, biblioteka, sala za predavanja. Na spratu, su izložbeni prostori i bioskop. Glavna izložbena sala zauzima čitav konus koji je „pećinski“ polutamni prostor. U betonskom jezgru konusa smeštene su stepenice i lift, rampa se spiralno penje oko jezgra, prolazeći pored ekrana i kulminirajući u krovnoj sali za posmatranje, koja pruža savršen pogled na planinu Fuji.
Rešetka prekriva unutrašnjost konusa a sastoji se od 8.000 drvenih delova napravljenih od lokalnog čempresa, stvarajući iluziju tkanja. Mali metalni odstojnici su postavljeni ispod rešetke na zidne ploče, kako bi se stvorila blaga senka.
“ Rešetka bi izgledala suviše ravna ako bismo je pričvrstili direktno na beli zid “ objašnjava Ban. Obojeni belom bojom kako bi se sakrili spojevi, zidni paneli su pričvršćeni na osnovni strukturni sistem. Primarne nosače čine 20 kosih čeličnih profila u obliku slova H radijalno raspoređenih oko kružne osnove konusa. Oko njih je armirano betonsko jezgro. Konvencionalniji čelični okvir čini konstrukciju ostatka objekta.
Iako Centar svetske baštine Fujisan nije ogroman objekat, njegov odraz u prostranom bazenu daje mu monumentalnost dostojnu svetske baštine. Zaista, teško je ne biti zapanjen Banovim dostignućem. Arhitekta koji je jednim nadahnutim potezom – okretanjem „planine“ naopako – ponovio njenu veličanstvenost.
