Biciklistička i pešačka staza koja povezuje Tihi i Atlantski okean – rekreacija samo za najhrabrije

"Izašao sam na zadnja vrata voza, naskočio na bicikl i nisam stao dok nisam stigao do Tihog okeana, 106 dana kasnije", Jerri Covden.

photo by Milo Bateman reduced

Ako ste strastveni biciklista, onda ste na pravom putu. Pred  vama je biciklistička staza duga gotovo 5500 km, prolazi kroz 12 gradova Severne Amerike i povezuje Tihi i Atlanstski okean. Na vama je samo da sednete na svog dvotočkaša i jedinstvena avantura bogata raznovrsnim prirodnim i urbanim predelima – kreće sad!

Imamo napuštenu prugu, hajde da je iskoristimo!

Pre trideset godina, grupa zaljubljenika u aktivan život, počela je redovno da se sastaje u Vašingtonu, kako bi ujedinila napore za očuvanje neiskorišćenih železničkih pruga za javnu upotrebu. Grupa je ubrzo osetila potrebu za zajedničkom organizacijom, koju je osnovala 1986. godine, pod nazivom RTC, Rails-to-Trails Conservancy.

Šta je Rail to Trail?

Rail to Trail su višenamenske javne staze formirane od starih železničkih koridora. Ove staze su ravne ili blago nagnute, što ih čini lako dostupnim i odličnim načinom za uživanje u prirodi. Železničke pruge su idealne za mnoge vrste aktivnosti, kao što su šetnja, vožnja biciklom, korišćenje invalidskih kolica, rolanje, skijaško trčanje i jahanje.

RTC (Rail to Trail Conservacy) je neprofitna organizacija posvećena stvaranju nacionalne mreže staza bivših železničkih pruga koje se povezuju u koridore radi njihovog adaptiranja u multifunkcionalne prostore za aktivan odmor.

Od svog osnivanja, RTC je imala viziju jedinstvene staze od obale do obale, od Vashington D.C. do države Vashington.

Radeći sa više od 200 lokalnih partnera i više od 50 državnih agencija, RTC je sproveo 12-mesečnu analizu kako bi definisao željenu rutu pod nazivom The Great American Rail-to-Trail. Posmatrajući 34.000 milja postojećih biciklističkih staza širom zemlje, RTC je identifikovao preostalih 90 “rupa” koje treba popuniti kako bi se dobila jedinstvena staza. Planirano vreme za kompletiranje ovog megalomanskog projekta procenjuje se i na nekoliko decenija.

PhotoCredit: Rails-to-Trails Conservancy

The Great American Rail-to-Trail

Predviđeni put prolazi kroz 12 država: Merilend, Pensilvanija, Zapadna Virdžinija, Ohajo, Indijana, Ilinois, Ajova, Nebraska, Vajoming, Montana, Ajdaho i Vašington. Trenutno je završeno 52% železnice, a celom trasom moguće je već danas preći povremenim izlaskom na auto put, kao što je 2009.g. učinio Jerri Covden, biciklista, donator i član RTC-a. Novoprojektovanim rešenjem se ostvaruje 100% staze koja je odvojena od drumskog saobraćaja i prolazi isključivo kroz prirodna dobra.

„Moje epsko putovanje po morskom sjaju svakako bi bilo mnogo lakše da sam imao predviđenu rutu“ , kaže Jerri Covden, član donatorske organizacije RTC.

Sve planirane staze su više od divnih rekreativnih sadržaja. To su koridori višestruke upotrebe koji stvaraju razne mogućnosti za aktivan transport i fizičku aktivnost. Od poboljšanja zdravlja i lične dobrobiti u bezbednom okruženju, do povezivanja ljudi svih uzrasta i sposobnosti sa poslom, školama, preduzećima, parkovima i kulturnim institucijama.

Jednom kada bude potpuno završen, cross-country ruta će opsluživati oko 50 miliona ljudi koji žive u radijusu od 50 milja ovog puta, kao i bezbroj posetilaca iz celog sveta koji traže nezaboravnu avanturu.

Istraživanje koje je RTC sproveo 2014. godine pokazuje da je samo poseta turista Pensilvanijskoj istorijskoj ruti donelo obližnjim gradovima u prosreku 8,3 miliona dolara godišnje. Taj podatak podstakao je lokalne vlasti drugih gradova i opština da ulažu u razvoj konzervacije železnice i rad na različitim projektima za razvoj sporta i rekreacije.

PhotoCredit: Tony Valainis Cardinal-greenway

Staza je divan način da se ublaže stresovi života sa invaliditetom. Ona može stati na put izolaciji i aktivno podržati inkluziju, na duge staze.“ rekla je Juliette Rizzo, zagovornik prava osoba sa invaliditetom i bivša Miss Vheelchair America, na glavnom događaju u Capitol Hillu, povodom pokretanja ovog projekta.

Prethodni članakNije Barselona uvek bila dobro mesto za život – par reči o urbanističkim zahvatima jednog grada
Sledeći članakPriča iz komšiluka

Ostavite komentar

Molimo vas unesite komentar
Please enter your name here