I posle mnogo godina ponovo, Bogdan Bogdanović; arhitekta, urbanista, filozof, humanista, stožer srpske arhitekture i kulture. Ovog puta, njegove knjige, Zaludna mistrija, Gradoslovar, Ukleti neimar, Zelena kutija…
Zelena kutija, napisana je 2009.g. nepunih godinu dana pre smrti Bogdana Bogdanovića koji od 1993.g.živi u Beču posle prognanstva od tadašnje vlasti. Mislioc, veliki čovek i to se podrazumevalo. Iz tadašnje Jugoslavije je bio proteran, a od austrijske vlade dobio je nagradu za životno delo.
Ovo je njegovo objašnjenje svoje poslednje knjige koja je, njegov emotivni i intelektualni siže…
„Još na prvim stranicama Ukletog neimara objašnjeno je šta je bila Zelena kutija i koju je izuzetnu ulogu simboličnog, gotovo obrednog predmeta imala u mojoj Seoskoj školi za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda. Objašnjeno je, isto tako, kako su je moji studenti spasli od razjarenih Miloševićevih komandosa i neoštećenu, neotvorenu i neotvorivu dopremili u Beograd. Na početku svog životnog veka bila je to samo jedna stara, poveća kutija od deterdženta, sa svih šest strana oblepljena tamnozelenim kožastim tapetama. Kad je stajala uspravno, na gornjoj se strani pod prstima mogao osetiti uzan prorez kao na starinskim poštanskim sandučićima. Sličnost je ipak bila prividna, jer se naprava ni na koji način nije mogla otvoriti. Za tu anomaliju postojalo je više objašnjenja koja su se, ukratko, svodila na jedan krajnje neobičan razlog. U poslednjim predratnim godinama, a pogotovo u ratnim, trudio sam se da o svemu razmišljam izvan domašaja autocenzure, pa sam sâm sebi odašiljao poruke za koje sam verovao da ih nikad više neću pročitati. Zamisao je bila nejasna, a ja se nisam mnogo trudio da je sebi i drugima uverljivo razjasnim. I tako bi ta neotvoriva kutija zauvek ostala neotvorena da se prilike nisu iz dana u dan pogoršavale, a politička ubistva množila. Bekstvo iz Beograda bivalo je sve neizbežnije, a ni moja supruga ni ja, još i na noć uoči samog polaska, nismo znali šta da uradimo sa neobičnim predmetom. Kako objasniti bradatim zlikovcima na granici zašto se kutija ne može otvoriti, šta se u njoj nalazi i zašto je uopšte vučemo sa sobom, u beli svet. A ukoliko bi, pak, ostala u kući, kad-tad bi je Miloševićeva tajna policija nanjušila i uzaptila. I onda sam, umoran, zbunjen, uplašen, a u nastupu nekog svetog besa, nasrnuo na svoju dragocenost. Rastrgao sam je, a gomile ceduljica, koje su pokuljale na sve strane i preplavile pod biblioteke, počeo sam trpati svuda redom. Ubacivao sam ih među listove knjiga, gužvao ih i gurao u šerpe i lonce, ututkavao među jastučnice i stare krpe. Računao sam da su zapisi olovkom, na komadićima stare hartije, bili takve vrste da bi malo koja policijska pamet – bez analize ukupnog fonda – ikako mogla dokučiti šta je beleženo i zašto.“
Tako je nastala Zelena kutija, knjiga snova…
Dugo se verovalo da se u Austriji nalazi celokupna zaostavština arhitekte Bogdana Bogdanovića. U Arhitektonskom centru Beča se nalaze Bogdanovićevi crteži, dok se dokumenta, pisma i manuskripti nalaze u Arhivu nacionalne biblioteke Austrije.
Međutim, u stanu u Beogradu je ostao treći, jednako dragoceni deo zaostavštine, Bogdanovićeva lična biblioteka, za kojom je žalio od prvog dana egzila sve do kraja svog života.
Nakon neuspelih pokušaja za formiranje legata ili fondacije koja bi sačuvala zaostavštinu u Beogradu, biblioteka se i dalje nalazi u stanu na Skveru Slobodana Markovića 1, zajedno sa preostalim projektima i ličnim predmetima.
U aprilu 2018. grupa od sedam “bibliotekarki” – arhitektica i istoričarki umetnosti, ulazi u biblioteku i popisuje je. U stopu ih prati fotograf Wolfgang Thaler, koji beleži kako se ova biblioteka koristi, možda po poslednji put u svom originalnom obliku. On je zabeležio proces rada sedam bibliotekarki u beogradskom stanu Bogdanovića i ambijent i životni prostor u kome je i sama biblioteka smeštena.
Rezultat ovog poduhvata je knjiga, Bogdan Bogdanović Biblioteka Beograd. Biblioteka arhitekte, koja donosi izbor od 350 knjiga iz biblioteke, propratne tekstove Ditmara Štajnera, Vladimira Kulića i Jelice Jovanović i fotografije Wolfganga Thalera.
Rezulat je i detaljni popis biblioteke i digitalizovana zbirka planova i dokumenata, kao jedan korak ka očuvanju zaostavštine Bogdana Bogdanovića u Beogradu.
Da se podsetimo. Ovo su najznačajnija pisana dela Bogdana Bogdanovića. Za arhitektonska dela trebao bi nam poseban blog, samo da ih nabrojimo. Impresivno, zar ne?
- Mali urbanizam (1958)
- Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963)
- Urbanističke mitologeme (1966)
- Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976)
- Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978)
- Gradoslovar (1982)
- Eeji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986)
- Krug na četiri ćoška (1986)
- Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988)
- Knjiga kapitela (1990)
- Grad kenotaf (1993)
- Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993)
- Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997)
- Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997)
- Glib i krv (2001)
- O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002)
- Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008)
- Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008)
- Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007)
