Zaha Hadid, britanska arhitektica poreklom iz Iraka, jedna je od najpoznatijih arhitekata današnjice. Prva je žena dobitnica najprestižnije nagrade za arhitekturu, Pritzker Prize 2004. godine i prva je i jedina žena koja je, u februaru 2016. godine, dobila kraljevsku zlatnu medalju Britanskog kraljevskog instituta za arhitekturu, samo mesec dana pre iznenadne smrti uzrokovane srčanim udarom.
Taj nemili događaj koji je 31. marta 2016. potresao svetsku arhitektonsku scenu, povod je za osvrt na delo jedinstvene „Queen of Curve“ koja je, kako navodi The Guardian „oslobodila arhitektonsku geometriju dajući joj potpuno novi izraz i identitet“.
Od 1980. kada u Londonu osniva sopstvenu privatnu praksu, Zaha Hadid Architects, nižu se brojni izvedeni i nagrađivani objekti prepoznatljivog i upečatljivog stila.
Kulturni centar Heydar Aliyev jedan je od poslednjih kompletno izvedenih projekata za Zahinog života i svakako, jedan od najpoznatijih. Peter Cook, u svom opsežnom izlaganju još 2013. ističe da je to „bela vizija, bezobrazno zaokružena u jedinstvenu celinu. Predmet lepote koji zbunjuje i protivreči razumu. Talas koji narasta, gotovo uranjajući u nebo…“
Izveden 2012. u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, predstavlja gigantsko čudo jer ništa ni nalik ne može da se vidi u ovom delu sveta. Nosi ime nacionalnog lidera Alijeva, osnivača modernog Azerbejdžana, ali i apsolutističkog vladara koji je upravljao zemljom i dok je bila pod Sovjetskim Savezom.
Baku, „grad loših vetrova“, nalazi se na Kaspijskom moru, lučki je grad, a svojevremeno je bio i trgovački centar svile. S toga objekat, posmatran spolja, na čistini javnog parka od 10 hektara i pod stalnim naletima vetra, asocira na talas ili tkaninu, pa čak i pustinjsku dinu.
Zaha Hadid je pobedila na konkursu raspisanom 2007. godine jednostavnim idejnim konceptom orjentisanim ka prirodnim lepotama mesta potpuno zanemarivši verska i nacionalna obeležja.
Odabir materijala doprineo je vizuelnoj nestalnosti. Bela boja plastificiranog betona različito se manifestuje pri stalnim promenama vremena već u toku samo jednog dana. Satenski završni sloj zgrade, kao i pozicije polu-reflektirajućeg stakla, menjaju izgled Centra tokom dana, ali i noći, kada svetlost „izbija iz unutrašnjosti prelivajući se na spoljašnje površine“, objasnila je svojevremeno Zaha Hadid.
Heydar Aliyev u Bakuu je multifunkcionalni kulturni i konferencijski centar koji sadrži tri dvorane, biblioteku i muzej, ukupne površine 57000 m2 i visine 74 metara. Hadid je napisala da „njegov tečni oblik potiče iz nabora prirodne topografije pejzaža obuhvatajući različite funkcije centra“.
Sve funkcije Centra, zajedno sa ulazima, predstavljene su naborima u jednoj kontinuiranoj površini. Ovaj fluidni oblik daje priliku za istovremeno povezivanje različitih prostora, pružajući svakom elementu Centra svoj identitet i privatnost. Kako se savija unutra, koža erodira i postaje element unutrašnjeg pejzaža Centra.
Glavni ulazni hol i neobičan skulptoralni element na ulazu nalik na pupčanu vrpcu, nedvosmisleno navode na osećaj da je on centar svih dešavanja, pa se prema tome u njemu nalazi stalna postavka Heydar Aliyeva. Iz hola se pristupa različitim sadržajima na osam nivoa, među kojima se izdvaja auditorijum sa 1000 mesta.
„Gubi se osećaj za horizontalno i vertikalno, čini vam se da možete da se krećete i po zidu, samo ako se dovoljno prepustite formi. Potpuno belo stepenište stapa se s podom i nemate osećaj kraja već se prelazak iz ravni u ravan dešava kao da sve teče…“
Izjavila je za Arhitekton, Bojana Malović, podpredsednica DAAD Alumni kluba koja se krajem februara vratila iz Azerbejdžana i čijom ljubaznošću imamo fotografije enterijera kakav je danas.
Kulturni centar Heydar Aliyev osvojio je nagradu Londonskog muzeja dizajna 2014. godine. Jedan od predstavnika žirija nazvao je objekat „čistim i seksi kao zatalasana suknja Merlin Monro“.
I nakon završetka radova na kompleku o čijoj vrednosti i uloženom državnom novcu se i danas mnogo diskutuje u Azerbejdžanu, u objekat se dosta ulaže na održavanje. Naročito je velika investicija bila potrebna nakon požara u julu 2012. godine kada je izgorelo 1000 m2 krova.
Međunarodno priznato arhitektonsko delo, zgrada Kulturnog centra postala je zaštitno obeležje modernog Bakua, iako ga turistički vodiči nerado svrstavaju u listu priorita svojih tura, jer je obeležje vremena apsolutističke vladavine Heydar Aliyeva.
