Lokalitet PVO Drnov izgrađen je da zaštiti glavni grad Prag. Nalazi se na oko sat vremena vožnje od grada. Danas je ovo područje često odredište za širu populaciju, a glavni bunker služi kao vojni muzej. Veliki glavni podzemni kompleks okružen je sa nekoliko manjih servisnih bunkera za mobilnu tehnologiju. U jednom od njih, investitor je odlučio da stvori krematorijum za životinje. Odlučio je da svoj projekat pesnički imenuje „Večno lovište„.
Ovaj pejzaž će vas osvojiti već na prvi pogled svojom divljinom. Možda je zbog svoje istorije kao vojnog područja lokalna priroda izgleda netaknuta ljudskim uticajem. Grmlje i drveće se međusobno prepliću, boreći se za prostor i svetlost. „Nastojali smo da pronađemo rešenje koje bi sačuvalo ovu jedinstvenu atmosferu. U pejzaž smo postavili veliko ogledalo čiji odsjaj čini prisustvo prirode istaknutijim. Dobijena kompozicija je možda bliža umetničkom delu nego delu arhitekture. Ali to nije slučajno – dizajn je inspirisan statuama Anish Kapoor-a i Richard Serra-e.“
Zid ogledala podseća na kapiju koja vodi u drugu dimenziju, a to je bilo potpuno namerno s obzirom na namenu zgrade. Ogledalo je visoko preko 6 metara i dugo 11 metara. Njegova površina se sastoji od malih šestougaonih komada. Iza njega nalazi se krematorijum.
Posetioci koji se pogledaju u ogledalo ne vide sebe u sadašnjem trenutku, već svoj odraz u prošlosti. Osvrnu se unazad i prisete se svojih sećanja …
To je zbog konačne brzine svetlosti. Ovu činjenicu ne mogu da shvate ljudska čula, ali mestu dodaje simboliku. Ogledalo samo dodaje mistični osećaj pejzažu. Odražava i naizgled uvlači sve ono što stoji u njegovoj blizini.
Svaki komad ogledala ima malo drugačiji nagib i ugao, a rezultat je treperenje slike. Nadrealni osećaj koji se ne može opisati, ali ga treba iskusiti. Stvarni objekti krematorijuma nalaze se pod zemljom. Sve originalne građevine zadržane su tamo gde je to bilo moguće, a radovi na rušenju bili su ograničeni na stvaranje novih ulaza.
Nakon čišćenja prethodnih prostorija stvorene su nove zidine koje su razdvajale pojedinačne prostorije na osnovu potrebnog tlocrta. Bočni ulaz u betonsku dvoranu vodi posetioce do sale za prijem i njene drvene klupe. Tamo staklena vrata omogućavaju posetiocima da uđu u kancelariju. Iz hola mogu da odu u predsoblje i izložbenu sobu.
Izložbena prostorija je jednostavna četvrtasta soba sa drvenim vratima. Tehnički objekti imaju zaseban ulaz i odvojeni su od prostora za posetioce, skriveni u unutrašnjim delovima zgrade. Korišćeni materijali bili su jeftini i sa njima je bilo lako raditi. Unutrašnji i spoljašnji zid čine malterisani betonski blokovi.
Šestostrana ogledala izrađena su od polikarbonata presvučenog metalom i ručno su zalepljena na zid od opeke. Jedini netrivijalni detalj su skrivena vrata u zidu ogledala. Klupa je napravljena od drvenih dasaka. Nameštaj, vrata i ostali komadi izrađeni su od šperploče.
