Razgovarali smo sa Andrejem Mišićem, arhitektom koji svoj profesionalni opus ostvaruje na relaciji Milano – Beograd. Povod za razgovor je njegov magistarski rad, Institut Muzej Nikole Tesle na Dorćolu, kroz prizmu aktuelnih gradskih dešavanja i poteškoća da se projekat sprovede u delo.
…
Magistrirali ste u julu 2015. godine radom na temu Institut Muzej Nikole Tesle na Dorćolu. Opišite nam o čemu se radi i kako je prihvaćen projekat.
Magistarski projekat na temu revitalizacije kompleksa Termocentrale „Snaga i Svetlost“ na Dorćolu, nastaje kao odgovor na potrebu dosadašnjeg Muzeja Nikola Tesla u Beogradu, da proširi svoj izložbeni prostor i obim aktivnosti.
Realizovan je pod mentorstvom renomiranog italijanskog arhitekte Luke Skaketija (Luca Scacchetti), a u saradnji sa dr Branimirom Jovanovićem, direktorom Muzeja Nikola Tesla u Beogradu.
Kompleks intervencije obuhvata površinu od oko 70.000 kvadratnih metara. Čine ga glavna zgrada Elektrane, portalni kran sa rukavcem, upravna zgrada, pumpna stanica i filtersko postrojenje i zelena površina koja u novoprojektnom stanju postaje oaza parkova sa otvorenim amfiteatrom, ugostiteljskim sadržajem i novom šetališnom zonom.
Zbog neizmernih vrednosti ovog mesta, sakupljenih tokom decenija, projektu rekonstrukcije se pristupa ne kao reformi, već kao sveobuhvatnom planu obnove njegove istorije, prilagodivši ga novim zahtevima.
Termocentrala Snaga i Svetlost utvrđena je za spomenik kulture odlukom Vlade iz 2013. godine. S tim u vezi, u projektnoj fazi su ispoštovani svi kriterijumi propisani Republičkim Zavodom za zastitu spomenika kulture.
Projekat je u julu 2015. godine predstavljen gradskim vlastima, u okviru manifestacije jubileja rođenja Nikole Tesle. Ideja je prihvaćena sa oduševljenjem, kopije projekta su više puta zatražene i zadržane iz gradske kancelarije. U tom trenutku me je veoma obradovala činjenica da je vrednost projekta prepoznata i da smo dobili podršku od strane gradskih vlasti i kasnije državnog vrha.
Zašto baš ova lokacija i ova tema? Koji su bili vaši motivi?
Motivacija za razvoj ovog projekta je višestruka. Kao student magistarskih studija u inostranstvu, želeo sam da moj završni projekat izađe iz okvira akademskog i bude realan doprinos mom gradu, a u isto vreme i počast jednom od najcenjenijih srpskih imena, Nikoli Tesli.
Termocentrala Snaga i Svetlost me je duže vreme fascinirala. Značajna po svojoj istorijskoj ulozi, kasnije potpuno napuštena, suočena sa pokušajem uništenja, pa potom pod zaštitom države, bila mi je sasvim u skladu sa usponima i padovima u zaborav našeg velikana Nikole Tesle.
Sa kojim ste se sve izazovima susretali tokom rada na projektu, a i kasnije?
Izazovi su bili uglavnom administrativni, oko različitih dozvola, pristupa lokaciji. Ovom prilikom bih se zahvalio svim institucijama koje su mi izlazile u susret pri raznim zahtevima. Radi dobijanja dokumentacije kontaktirao sam Zavod za zaštitu spomenika u Beogradu, Istorijski arhiv Beograda, Beogradske centrale i više puta posetio lokaciju.
Višemesečnim radom sam uspeo da digitalizujem originalne tehničke crteže, koje sam imao prilike uživo da proučava i skeniram, kao i da sakupim bogatu arhivu fotografija samog objekta.
Kada biste danas pristupili istoj temi, nakon 6 godina, da li biste nešto menjali?
Tokom prethodnih 6 godina evoluiralo je moje profesionalno iskustvo, a isto tako muzeologija. Svakodnevno smo svedoci inovacija na polju materijala, tehnologije, audio vizuelnih efekata, tako da bih definitvno ažurirao neke detalje u skladu sa poslednjim tendencijama.
Kakvu ulogu ima Institut Muzej Nikole Tesle?
Institut Muzej Nikola Tesla je projekat od nacionalnog značaja.
Prvi razlog je rešavanje višegodišnjeg pitanja o premeštanju trenutnog Muzeja Nikole Tesle u Krunskoj, čime bi se omogućilo izlaganje znatno većeg broja eksponata. Ne zaboravimo da u svom gradu imamo najveću privatnu kolekciju Nikole Tesle na svetu.
Institut pripada savremenoj tipologiji Instituta Muzeja, koji pored muzejske ima i edukativnu ulogu. U svom organizmu obuhvata i centar za razvoj mladih talenata, centar za informatiku, više galerijskih prostora posvećenih umetnicima i organizovanju različitih kulturnih dešavanja.
Drugi, ne manje značajan razlog je revitalizacija industrijskog nasleđa, što je odlika savremenog i odgovornog društva. Termocentrala Snaga i Svetlost je godinama ostala bez konkretne namene, a uzevši u obzir istorijsku vrednost, potencijal objekta i lokaciju, zaslužuje visoko mesto u društvenom životu Beograda.
Kao primer da je ovakav tip intervencije apsolutni trend u evropskim metropolama, izdvojio bih par uspešnih projekata kao što su Tate Museum u Londonu, Zollverein Coal Mine Industrial Complex u Essenu, Fondacija Prada u Milanu. Svi objekti su jako posećene turističke destinacije, a to sa sobom donosi i finansijsku samoodrživost.
Projekat je prezentovan 2015. gradskim vlastima. Šta će se zaista izvoditi? Kakvi su vam dalji koraci?
Period nakon prezentacije projekta nije bio naročito pozitivan za naš autorski tim.
Tadašnji menadžer grada Beograda Goran Vesić, je u Večernjim Novostima najavio prve korake ka realizaciji projekta, kao i kreiranje specijalnog odbora koji će ispratiti razvoj. Predsednik Vučić je podržao celu inicijativu, međutim niko iz našeg autorskog tima nije pomenut. Takav gest gradskih vlasti u tom momentu nisam očekivao, sve je vodilo ka mom isključenju iz projekta, iako sam autor. U međuvremenu sam pokušavao da ostvarim kontakt sa članovima odbora, za sada bez odgovora, nadam se da će se situacija promeniti.
Da li je pandemija na neki način uticala na razvoj situacije po pitanju izvođenja i kako? Može li se prostor prilagoditi budućim ovakvim situacijama?
Kako će se Muzeji adaptirati nakon pandemije je interesantna tema, a i veliki izazov.
Verujem da će grupe biti strogo limitirane, verovatno na zakazivanje. Možda će se tako stvoriti i adekvatnije i mirnije okruženje za obilaženje muzejskih postavki.
