Na izložbi u Muzeju savremen umetnosti, posetioci će moći da vide crteže Petra Dobrovića, dela Save Šumanovića, Petra Dobrovića, Nadežde Petrović, Sretena Stojanovića, Marka Ristića, i mnogih drugih.
Skulptura „12 x Solženjicin“, dela Šumanovića, Stojanovića, Dobrovića, čine između ostalog postavku izložbe „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993 – 2019.“, čije je otvaranje 27. juna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu u 13h, a potom i u Galeriji – Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u 19h.
Autorke koncepta izložbe su Mišela Blanuša, Rajka Bošković, Svetlana Mitić i Žaklina Ratković, a kustos izložbene celine u Galeriji – Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića je Miroslav Karić.
Obuhvatajući više od 200 reprezentativnih umetničkih dela izložba predočava dva osnovna koncepta u pristupu kolekcioniranja muzejskih zbirki: istorijsku liniju razvoja, koja izdvaja dela relevantna za tokove modernizma 20. veka na jugoslovenskom umetničkom prostoru, i drugu, koja prati regionalna i evropska kretanja, kao i dinamiku savremene umetničke scene.
Predstavljena dela su realizovana u različitim medijima – od crteža, slike, grafike, skulpture do instalacije, fotografije i videa.
Prateći širok dijapazon umetničkih izraza, kao i raznovrsnih fenomena prisutnih u umetnosti 20. i početka 21. veka, izložba je koncipirana u 14 tematsko-problemskih celina.
Centralnu postavku u muzeju čini 13 celina kao što su: „Muzej“ u muzeju, Postulati modernizma, Društvo – Politika – Umetnost, Skulptura kao izraz suštine bića, Skulptura – Objekat – Instalacija, Simina 9a…
Posebna, 14. celina „Kroz portret“ predstavljena je u prostoru Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Na izložbi su predstavljena dela nekih od najznačajnijih umetnika prve polovine 20. veka kao što su Nadežda Petrović, Sava Šumanović, Sreten Stojanović, Dušan Jovanović Ðukin, Petar Dobrović, Marko Ristić…
Posetioci će imati prilike da vide i artefakte iz druge polovine 20. veka čiji su autori Miodrag B. Protić, Ljubica Cuca Sokić, Bora Iljovski, Ðorđije Crnčević, Nevenka Stojisavljević. Posebnu pažnju publike privući će dela umetnika koja su nastajala u prve dve decenije 21. veka.
Biće to šansa da se poštovaoci umetnosti upoznaju sa radom Biljane Ðurđević, Ivana Grubanova, Vladimira Nikolića.
„Naša izložba je posebna jer obuhvata period od 25 godina. Naš autorski tim je imao jako zahtevan zadatak. Odabrali smo 200 dela od 1400 artefakata koji su u tom periodu stigli u muzej. Sva dela koja su ušla u muzej ušla su i istoriju, ali nesumnjivo će biti razočaranih umetnika čiji se radovi nisu našli u postavci izložbe“, ističe Bošković.
Prema njenim rečima, jedan od najvažnijih artefakata koje će publika imati prilike da vidi je remek-delo Ðorđa Crnečevića „12 x Solženjicin“ koje je nastalo 1973. godine.
„Reč je o jednoj od najvažnijih skulptura nastalih u 20. veku ne samo kod nas već i šire. Mi smo to delo otkupili iz postavke retrospektivne izložbe Ðorđa Crnčevića. Imali smo mogućnost da otkupimo samo 6 delova skulpture jer je jedan kolekcionar za života umetnika otkupio preostalih 6. Pripremajući izložbu obezbedili smo novac da se odlije preostalih 6 glava „Solženjicina“ tako da kompletnu skulpturu premijerno izlažemo nakon 50 godina – kazala je Bošković.
Svetlana Mitić, kustos MSUB veruje da će posebnu pažnju publike privući segment izložbe „Simina 9a„.
„Taj segment je posvećen radu Miće Popovića Heksagonalni prostor. Reč je o veoma kompleksnom radu koji se pojavio 1971. godine u salonu MSUB i predstavlja rani primer audio-vizuelnog rada. Simina 9a je mesto u Beogradu gde su se okupljali disidenti u vreme socijalističke Jugoslavije. Dakle, mesto žive političke misli kojem je svakako pripadao Mića Popović“ – napominje Mitić i dodaje da je rad stigao u muzej kao donacija.
Kako kaže rad u heksagonalnom prostoru sadrži portrete 6 značajnih intelektualaca.
„Osim Miće Popovića, tu su Borislav Mihajlović Mihiz, Dobrica Ćosić, Živorad Stojković, Lazar Trifunović, Antonije Isaković. Postojao je i audio zapis u kojem su portretisani intelektualci čitali svoja dela ali je taj zapis vremenom nestao, a veoma je nezahvalno nanovo odabirati nove audio zapise“ izjavila je Mitić.
Žaklina Ratković, kustos zbirke grafika i crteža MSUB kaže za Tanjug da su posebno zanimljiva dela u celini koja obuhvata prvu polovinu 20. veka.
„Muzej se kroz svoje delovanje uvek trudio da prati istorijsku liniju tod perioda kroz pokrete modernizma koji su se dešavali u srpskom i jugoslovenskom društvu na ovom kulturnom prostoru. Posetioci izložbe imaće priliku da vide crteže Petra Dobrovića iz 1912. i 1913. godine. Dela naših nadrealista Marka Ristića, Ðorđa Jovanovića, Ðorđa Kostića stigla su u muzej kao poklon Jelene Jovanović. Deo izložbe su i radovi Save Šumanonovića i Nadežde Petrović“ istakla je Ratković.
Izvor: Telegraf
