Prateći diskusioni program izložbe Muzeja Jugoslavije Devedesete: Rečnik migracija, pod nazivom Sigurna zemlja?, koji govori o antiromskim politikama u Evropi, održao se u zgradi Muzeja 25. maj u subotu 25. januara u 16 časova.
U programu su učestvovali Dejan Marković, predsednik Foruma Roma Srbije, Saša Barbul, romski reditelj i učesnici izložbe – umetnici Rena Redle i Vladan Jeremić, a moderatorka je bila saradnica Muzeja Jugoslavije, Mira Luković.
Na izložbi Devedesete: Rečnik migracija izložena je instalacija Stambeno pitanje – Sigurna zemlja, koja se kroz dugogodišnje istraživanje bavi pitanjem stanovanja, aspektima i uzrocima migracija romske populacije. U ovom radu se pokazuje kako funkcioniše antiromski konsenzus u Evropi, ali se daje i perspektiva nade kroz predloge za stambene oblike i politiku solidarnosti.
O antiromskom stanju i mogućnostima njegovog prevazilaženja govorio je predsednik Foruma Roma Srbije, Dejan Marković, ekspert za readmisiju i pitanja povratnika.
Umetnici Rena Redle i Vladan Jeremić pričali su o mogućnostima transformativne umetničke prakse u sklopu borbe protiv anticiganizma, i o tome na koji način se predstavljanje „realizma” antiromskog stanja može preoblikovati, uzimajuću u obzir „realizam” kao politički i kao umetnički pojam.
Pored njih, učestvovao je i Saša Barbul, romski reditelj iz Srbije koji živi u Beču. On je režirao film Gazela, koji je deo instalacije Stambeno pitanje – Sigurna zemlja. Ovom prilikom bio je prikazan njegov drugi kratak film o Romima iz Srbije – Drugi, bolji život, nastao 2015. godine u saradnji sa Filomenom Grasl (Philomena Grassl).
U toku ratnih dejstava devedesetih godina veliki broj pripadnika romske populacije postaju izbeglice. Romi i Romkinje su tokom 1998. i 1999. godine bili primorani da skoro u potpunosti napuste Kosovo i zatraže azil u zemljama EU.
U Srbiju je nakon primene potpisanog Sporazuma o readmisiji 2002. godine, nasilno deportovano nekoliko desetina hiljada Roma i Romkinja iz Nemačke, iako su mnoge porodice već skoro dve decenije boravile tamo. Većina deportovanih ponovo se vraćala u Nemačku i tražila azil, sve dok Srbija nije bila uvrštena na spisak sigurnih zemalja 2014. godine, što im je faktički onemogućilo pravo na azil u zemljama EU.
Anticiganizam, koji je posebni, kako istorijski tako i savremeni oblik rasizma većinskog stanovništva prema romskoj populaciji, ima sistemske odlike. Institucionalni rasizam i strukturalna diskriminacija su konkretna realnost sa kojom se ova populacija svakodnevno suočava.
Na izložbi Devedesete: Rečnik migracija, koja će biti otvorena do 1. marta 2020. godine, učestvuje više od trideset savremenih umetnika, umetnica i umetničkih i aktivističkih kolektiva, koji se bave problemom migracija stanovništva u Srbiju i iz Srbije, tokom pomenute decenije.
Izložba se realizuje u sklopu projekta Nova mapiranja Evrope, koji su podržali Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
