Pozornica u „La Scali“ otkrivena je iza scene. Poslednji sati do 7. decembra, neizvesni. Otvoreno gradilište, na koje je nasrnula vojska radnika, sa jednim ciljem, da završe scenografiju koja obećava da će se ova Toska pretvoriti u Tosku čuda.

Cristiana Picco, scenograf i koordinator arhitektonskog biroa Gio Forma, već je s rediteljem Davidom Livermorom radila za spektakularnu operu Atila ali nova Toska je poseban izazov.

Giò Forma, set for Puccini’s Tosca, the opera that opened the 2019 opera season at La Scala, Milan. (ph. Brescia e Amisano)

Milanski studio Gio Forma potpisuje scenografiju za Pučinijevu Tosku, koja je otvorila sezonu opere u “La Scali”.

„Pričanje priča je istraživanje tradicije, tako da uvek možete ići napred. Svaka promena, ostavlja trag“ rekla je Cristiana Picco.

Ova Toska oborila je svaki rekord  TV prikazivanja premijera iz “La Scale”. Kristiana je rekla da je ovaj projekat  izazov unutar izazova, s obzirom da je s jedne strane operna postavka po definiciji velika, s druge strane „snimanje za TV zahteva proučavanje detalja“.

Zlatni oltar, visok gotovo 10 metara. Na vrhu tri neonska krsta, koja će se na  kraju zapaliti. Sveće i neonska svetla, obeležja različitih doba. Svaki  čin ima osvrt na sadašnjost. Toska se odvija 1800. godine, ali unutra se nalaze tragovi velikog rimskog baroka, napoleonskog neoklasicizma, našeg racionalizma. Način sećanja na veličinu istorije italijanske umetnosti.

Giò Forma, set for Puccini’s Tosca, the opera that opened the 2019 opera season at La Scala, Milan. (ph. Brescia e Amisano)

Zato je za razliku od predstave Atila iz  2018.g. u milanskoj Skali, ovaj put aktualizacija priče sa vrlo specifičnim istorijskim i geografskim karakteristikama (1800.g., pad prve rimske republike i bonapartistički pokreti). Rimski deo priče u operi, naizmenično je postavljen između bazilike Sant Andrea della Valle, dvorane Palaco Farnesea i monumentalnog i veoma efektivnog dvorca Sant Angelo – možda jedinog trenutka hrabrosti i očigledne modernosti, u jednoj priči ispričanoj kroz slike u kojima se gotovo neprimetno mešaju, kao što je pomenuto, barok, neoklasicizam, i savremena umetnost. Cilj? Da se ​​stvori dinamična postavka, sačinjena od „arhitektonskih raspoloženja“, u kojima svaki element seta, aktivno učestvuje u onome što se dešava na pozornici.

Giò 2019 opera season at La Scala, Milan. (ph. Brescia e Amisano)

Sva ova komplikovana i gigantska scenska mašina nakon nastupa u Milanu, biće podeljena u odeljke obzirom na predstojeću turneju Toske u Japanu.

“Napravili smo svaki element tako da se može spakovati u kontejnere, i ponovo sastaviti na tokijskoj pozornici, koja je mnogo manja od Piermarinija” rekli su autori scenografije iz arhitektonskog biroa Gio Forma.

Prethodni članakArhitekte uvek spremne da pomognu
Sledeći članakVečito proleće – mašina za korekciju klime

Ostavite komentar

Molimo vas unesite komentar
Please enter your name here