Od srede 21. do sledeće srede 28. oktobra – pozivaju se svi zainteresovani da podele svoja sećanja na Muzej. Besplatan ulaz će imati oni koji sa sobom ponesu fotografije, anegdote, pesme i slične uspomene koje ih vezuju za Muzej savremene umetnosti.
Doneti predmeti će biti istaknuti na panou, koji će biti postavljen pored Knjige utisaka u lobiju Muzeja.
U Knjigu utisaka posetioci mogu upisati neku priču o tome na koji način pamte Muzej, kako je neka izložba ostavila poseban utisak na njihov život, ili o prijateljstvima koja su nastala prilikom posete Muzeju.
Posetioci će moći tokom ove nedelje da besplatno pogledaju trenutno postavljenu izložbu Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993-2019. Autorsko vođenje je u sredu 21. oktobra u 18 časova, autorki dr Rajke Bošković i Žakline Ratković.
Izložba akvizicija predstavlja uvid u jednu od najznačajnijih delatnosti muzeja, strategije i politike otkupa umetničkih dela od 1900. do danas koje su sprovođene poslednjih dvadeset i pet godina u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Povod za nastanak izložbe Refleksije našeg vremena je i činjenica da se u ovom periodu muzejski fond uvećao za preko 1400 dela domaće, regionalne i evropske moderne i savremene umetnosti.
Dela su nabavljana planski, putem otkupa sa domaćih i međunarodnih izložbi realizovanih u Muzeju, preko poklona umetnika ili njihovih naslednika, ali takođe i neposrednim kontaktima sa samim umetnicima čiji su radovi ključni za razumevanje i sagledavanje tokova savremene umetnosti. Iz današnje perspektive ovaj umetnički fond se pozicionira kao jedan od relevantnijih za izučavanje i izlaganje umetnosti srpskog i jugoslovenskog prostora i tako poprima širi međunarodni značaj.
Prateći širok dijapazon različitih jezičkih specifičnosti, kao i raznovrsnih fenomena prisutnih u umetnosti od početka dvadesetog veka do danas, izložba je koncipirana u četrnaest tematsko-problemskih celina:
Muzej u muzeju, Postulati modernizma, Društvo –Politika –Umetnost, Skulptura kao izraz suštine bića, Skulptura–Objekat–Instalacija, Ekspresivna površina / Izlazak u prostor, Simina 9a, U pukotinama političke prošlosti, Dihotomije modernizma, Unutra / Spolja, Lično / Javno, Obnova subjektivnosti i Aporije savremene scene, dok je četrnaesta celina Kroz portret postavljena u prostoru Galerije-Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Zainteresovani za vođenje su obavezni da se prethodno prijave na e-mail adresu info@msub.org.rs do utorka, 20. oktobra 2020. godine do 12 časova.
Nekoliko detalja o Muzeju savremene umetnosti Beograd iz 1965. godine
- Usvajanjem rešenja Saveta Moderne galerije od 22. marta 1965. uz odobrenje Skuštine grada, naziv Moderne galerije promenjen je u Muzej savremene umetnosti.
- Muzej savremene umetnosti je otvoren 20. oktobara 1965. sa prvom stalnom postavkom umetničkih dela koja su do tada otkupljena za zbirku. Među njima su bila remek dela poput Pijane lađe Save Šumanovića, Devojčice u kolicima Jovana Bijelića, Vile na Hvaru Petra Dobrovića i mnogih drugih.
- Svečani govor su održali osnivač i upravnik Miodrag B. Protić i Branko Pešić predsednik Skupštine grada Beograda.
- Dodeljena je Oktobarska nagrada za najbolja dostignuća iz oblasti arhitekture Ivanu Antiću i Ivanki Raspopović za realizaciju zgrade Muzeja savremene umetnosti.
- Na dan otvaranja Muzejski fond čini oko 3 000 dela (slika, tapiserija, skulptura, obijekata, crteža, grafika).
Hajde da se podsetimo i kako je tekao prostorni razoj Muzeja, od idejne skice do nagrade Oktobarskog salona:
Delatnost Muzeja savremene umetnosti počinje 1958. godine, kad je aktom Saveza za kulturu narodnog odbora grada Beograda doneta Odluka o osnivanju Moderne galerije, ustanove čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti XX veka. Osnivač i prvi upravnik Moderne galerije koja počinje sa radom 1959, kasnije Muzeja savremene umetnosti, bio je Miodrag B. Protić, slikar, teoretičar i umetnički kritičar.
Iste godine, Izvršno veće R. Srbije je odlučilo da za potrebe Moderne galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe i odredila lokaciju na Novom Beogradu, na ušću Save, naspram Beogradske tvrđave. Istovremeno je raspisan konkurs za izradu idejnog projekta. Konkurs je završen 1960. a izabrani autori su bili arh. Ivan Antić (1923—2006) i arh. Ivanka Raspopović (1930—2015). Zgrada Muzeja savremene umetnosti je građena od 1960. do 1965. godine. Kulturnim dobrom, spomenikom kulture, utvrđena je 1987. godine.
Nova zgrada Muzeja savremene umetnosti predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja posleratnog jugoslovenskog graditeljstva i najznačajniji primer muzejskih objekata na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Arhitektura Muzeja svedoči o preplitanju raznovrsnih uticaja, umetničkih i kulturnih tendencija, kao i društvenih i ekonomskih sila. Koncipirana je kao objekat originalne prostorne kompozicije, koja formira jedinstven izložbeni prostor bez unutrašnjih pregrada, podeljen na nekoliko nivoa.
U unutrašnjosti originalan doprinos predstavlja kaskadno rešenje poluspratova i međunivoa. Tako je posetiocima omogućeno lako kretanje, ostvareni su prostori različitih spratnih visina, a unutrašnji prostor dodatno je obogaćen sukcesivnim panoramskim vizurama ka okruženju.
Spoljašnjim izgledom objekta dominira forma od šest zasečenih dvospratnih kubusa sa izjednačenom gornjom kotom krova. Kubusi su zarotirani u odnosu na pravougaono prizemlje pod uglom od 45 stepeni. Ovom rotacijom, kao i dijagonalnim zasecanjem vrhova kubusa, ostvaren je specifičan kristalomorfni utisak.
Zastakljivanjem zasečenih površina krova obezbeđeno je adekvatno dnevno osvetljenje izložbenog prostora. Fasada donjeg paralelopipeda je uglavnom transparentna dok su zidovi kubusa pretežno puni, sa fasadom obloženom belim venčačkim mermerom, čime je u velikoj meri postignuta dematerijalizacija donje etaže i opšti utisak lakoće objekta.
Zgrada Muzeja savremene umetnosti svojim izuzetnim oblikovnim kvalitetima, jedinstvenom formom, zadovoljenjem funcionalnih zahteva i kvalitetnim uklapanjem u neposredno prirodno okruženje, svrstava se u antologijska ostvarenja domaćeg graditeljstva u celini.
Važan element za sagledavanje njegovih arhitektonskih vrednosti predstavlja činjenica da je to prva namenski građena zgrada muzejske namene u Beogradu. Autori su za projekat muzeja nagrađeni Oktobarskom nagradom grada Beograda za arhitekturu 1965. godine.
Takođe, Ivan Antić je dobitnik i Sedmojulske nagrade za životno delo 1969. godine i Velike nagrade arhitekture SAS za 1984, u čijim obrazloženjima je posebno istaknuta vrednost autorskog rešenja Muzeja savremene umetnosti. Ovo delo autoru je donelo i članstvo u SANU 1976. godine.
Izvor: MSUB, Wikipedia
