Projekat poslovnog prostora jedne geodetske firme, u Poslovno-tržnom centru u Srbobranu, je jedan od primera dobre komunikacije arhitekte i klijenta. Rezultat je jedna skladna i dobra rekonstrukcija enterijera objekta koji je sagrađen 1892. godine, ali ne uživa status zaštite. Iako je ta činjenica pružala veću slobodu arhitekti Nenadu Nasifoviću, prilikom rešavanja prostora, njegov projekat najviše govori o dobroj komunikaciji savremene arhitekture i graditeljskog nasleđa.
Klijentima je bio potreban jedinstveni prostor za samostalan rad ali i poslovnu komunikaciju. Ističući oblik zatvorenog enterijera, arhitektura prožima nekoliko generacija stilova, koji su prošli kroz ovu zgradu, koja sada ima funkciju poslovnog centra. Tokom duge istorije, stotinu godina, objekat je bio sedište okupatora, a nakon toga je promenio namenu u osnovnu školu.
Ideja je da se novostvoreni enterijer uklopi u postojeće stanje, a ne da narušava postojeću arhitekturu, jer je broj takvih objekata sve manji, posebno u Srbiji, i na taj način postiže simbiozu sa objektom. Sa novim elementima i jednostavnom funkcionalnošću, kao i interakcijom stilova, stiče se utisak kompaktnosti i integriteta.
Tavanica lokala je od opeke i u pitanju su bačvasti svodovi, tipični za arhitekturu XIX veka u Austrougarskoj. Međutim, ovakav vid tavanice je često bivao skriven. Nasuprot toj praksi, arhitekta je prilikom izrade ovog projekta odabrao da ogoli tavanicu i time naglasi njen značaj u kontekstu arhitektonskog nasleđa.
Pri organizaciji prostora, arhitekta Nasifović je želeo da na 47 m2 projektuje funkcionalan prostor koji neće remetiti postojeće stanje. Zato je prostor podeljen na tri zone: desno od ulaza smešteni su radni stolovi, dok je levo konferencijski sto namenjen razgovoru sa klijentima. Treći segment čine pomoćne prostorije – kuhinja i toalet. U pitanju je veoma ekonomično rešenje, koje pritom ne odaje takav utisak.
Iako je funkcionalno rešen prostor jedan od glavnih kvaliteta ovog projekta, ono što ga zaista čini posebnim je način na koji je estetski komponovan. Glavni motiv čini tavanica koja je istaknuta minimalističkim karaterom novog enterijera.
Valer žuto-oker opeke naglašen je toplim tonom drvene teksture stolova. S druge strane, ta toplota je smirena hladnijim tonovima sivih zidova i podnih pločica, dok je čitav prostor akcentovan crnim mobilijarom. Konačno, ambijent je oživljen sa dva detalja: bendžamin fikusom postavljenim ispred sivog zida nasuprot ulaznih vrata i između dve zone, i starim geodetskim apartom teodolitom postavljenim u uglu prostorije na deblu topole.
Arhitekta je ovim projektom pokazao dobar osećaj za kolorit, komponovanje elemenata, masa, kao i za pronalaženje motiva koji definiše čitav prostor i daje mu karakter.
