U nedelji Globalnog klimatskog štrajka okrenuli smo se umetnosti. Pričom o češkoj umetnici Veroniki Rihterovoj i njenom petnaestogodišnjem, sistematskom sakupljanju plastičnih boca i pretvaranju u predmete iz prirode, dajemo svoj doprinos ovoj važnoj temi i pokretu.
Skulpture Veronike Richterov toliko su simpatične i živopisne da je teško poverovati da su napravljene od istih plastičnih boca koje ceo svet, posle jednokratne upotrebe, baca u smeće. Ove neverovatne skulpture daju novi život hiljadama recikliranih plastičnih boca koje je češka umetnica sakupila iz celog sveta.
Richterova nije imala zacrtan plan niti je posebno razmišljala o zaštiti životne sredine kad je prvi put počela da pravi skulpturu od plastičnih boca. Počela je da eksperimentiše sa bocama 2004. godine nakon što je otkrila da se usmerenom toplotom lako menja oblik plastike, nesvesna da će joj to kasnije postati, kako je sama rekla, “opsesija dugi niz godina.“
„Volim da stvaram umetnost od stvari koje su iskorišćene“, kaže Veronika i dodaje “O kreativnim mogućnostima onoga što su drugi ljudi odbacili kao neupotrebljivo, razmišljam od detinjstva”.
Sada, petnaest godina kasnije, u svom PET ART muzeju ima više od 4000 primeraka plastičnih predmeta iz oko 117 država. Veronika je otvorila muzej radi „očuvanja tih naizgled bezvrednih i efemernih predmeta kao testament vremena, za buduće generacije“, kako sama naglašava.
Do sada je napravila na stotine predmeta od plastičnih boca, među kojima su biljke i životinje, vodeni svet, svetiljke i lusteri.
Kao deo svog dugogodišnjeg rada sa plastičnim bocama, Richterova je takođe napisala “A Tribute to PET Bottles“, svojevrstan manifest kojim objašnjava istoriju, upotrebu, trendove i druge zanimljive činjenice koje se odnose na plastične PET boce.
Šta je to PET ambalaža?
Opšte poznata skraćenica PET krije supstancu koja se zove polietilen tereftalat, najvažniji termoplastični poliester. Za proizvodnju kilograma ovog polimera, čiji se molekuli sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika, potrebno je oko 1,9 kilograma sirove nafte.
Njegova najrasprostranjenija upotreba, gotovo 80%, dolazi upravo u obliku PET boca, jer formira materijal koji je posebno pogodan za pakovanje pića, deterdženata i kozmetike. U tom pogledu, još uvek predstavlja svetski trend.
PET boce su ozloglašene jer se ne razgrađuju u prirodi. To znači da se moraju sakupljati i reciklirati – u vlakna za odeću, građevinski material i druge PET ambalaže. Ili pretvarati u umetnička dela. Zahvaljujući Veroniki i njenim skulpturama, bar neke od ovih flaša se kao reciklerni material iskoriste u dobre svrhe, one umetničke.
“Odmah sam imala ideju da se može nazvati PET ART, međutim, uzela sam to samo kao jednu od svojih vizuelnih eksperimenata. Nisam očekivala da će plastične boce postati opsesija za mene dugi niz godina.“
„Od 2004. godine koristila sam hiljade boca i stvorila stotine predmeta. Radeći ovaj posao razvila sam mnoge specifične metode tehnološke obrade” kaže Rihterova
Par reči o umetnici
Akademiju za umetnost, arhitekturu i dizajn završila je u Pragu, nakon čega se godinu dana usavršavala na školovanju u Parizu.
Radila je na češkoj televiziji u studiju za animirani film kao i u praškom lutkarskom pozorištu. Od 1990. je freelance umentica. Tokom devedesetih se oprobala u radu s različitim materijalima, gvožđem, drvetom, bronzom, da bi od 2004. njena preokupacija i opsesija postala PET ambalaža, plastične boce.
