Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, odavno je sinonim za borbu protiv beskrupuloznog društvenog poretka. Ovih dana, sve vesti bruje o tome da je beogradski slikar Vladislav Šćepanović dobio poziv od advokatice Džulijana Asanža s molbom da uradi sliku u znak podrške.
A koliku moć ima politički angažovano slikarstvo da uputi snažnu poruku u borbi za istinom, objašnjava sam umetnik: „Kada se nešto stavi na sliku, sigurni smo da će to i posle 200 – 300 godina moći da referiše o određenom događaju“.
Umetnik dodaje da je prvi kontakt sa Asanžovim predstavnicima imao na 57. Bijenalu u Veneciji kada je predstavljao Srbiju radom Enklava u timu sa Milenom Dragičević i Draganom Zdravkovićem.
„Privukao sam im pažnju jer se bavim političkim slikarstvom, a to je veoma retko. Advokatica gospođa Avila kontaktirala me je da uradim jednu sliku o Asanžovoj borbi. Biće mi drago ako kroz slikarstvo dam dobrinos promociji prava na slobodu mislli, dela i informacija“, kaže slikar.
O trenutnoj situaciji dodaje: „Korona virus u pojmu medijskog spektakla je nešto što će nas samo još više uvesti u pojam virtuelnog i digitalnog i skrajnuti iz fizičkog prostora. Želim da predstavim ovaj novi softverski svet koji preuzima kontrolu nad svima nama“.
„Voleo bih da kroz umetnost prikažem život i borbu Džulijana Asanža, koji je preko Vikiliksa objavljivao brojna poverljiva dokumenta o kršenjima ljudskih prava i drugim nezakonitim akcijama raznih vlada. O njihovim žrtvama u tim aferama. Oni su pokazali kolika je nesloboda i koliko se na taj način kreira javno mnjenje“, kaže Šćepanović.
Dalji rad na razvoju projekta zavisi od finansija i odobrenog budžeta.
Vladislava Šćepanovića, od skora direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, godinama prate brojne kontraverze.
Godine 2004. ukazom ministra kulture Branislava Lečića zabranjena je Vladislavova izložba Žar 2 u galeriji Progres, koja je danas izložbeni prostor „Beograda na vodi“. Izložba Žar 2 bila je sastavljena od portreta Sadama Huseina, Slobodana Miloševića, Zvezdana Jovanovića, Homeinija, šeika Ahmeda Jasina, Radovana Karadžića, Bin Ladena i mnogih drugih. Portreti su iznad glava imali oreole svetaca. Umesto otvaranja, ispred galerije „Progres“ tada su samo deljeni katalozi.
Vladislav Šćepanović bio je lični portretista Sadama Huseina i proveo je izvesno vreme u Iraku na Sadamov poziv, što je još jedna kontroverza u karijeri ovog umetnika.
Od 1998. radi na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je od 2018. redovni profesor. Član je upravnog odbora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.