U izdanju Doma omladine Beograda ovih dana pojavio se bogato ilustrovani katalog izložbe „Objektivno: Svetkovina džez fotografije“ koji beleži istoriju prisustva džeza na našim prostorima, sa najvećim delom sadržaja posvećenim vizuelnoj istoriji dosadašnjih 35. održanih izdanja Beogradskog džez festivala.
„Objektivno: Svetkovina džez fotografije“
Autori izabranih fotografija koje su se našle na izložbi „Objektivno: Svetkovina džez fotografije“ kao i u ovoj atraktivnoj publikaciji, domaći su i inostrani foto-maestri Dušan Milijić, Tim Dickeson, el gvojos, Stanislav Milojković. Kao i Vladimir Miloradović, Žika Milutinović, Dragoslav Nedić, Goran Redžepi, Dragan Tasić, Dragutin Hušman, Joke Schot i John Watson.
U formi knjige od stotinu strana, ovaj uzbudljivi fotografski vremeplov vodi nas kroz izraze lica, koncertne situacije i modne detalje džez muzičara. Muzičara koji su svirali kod nas tokom proteklih decenija, vraćajući sećanje na našu umalo zaboravljenu veliku kulturnu prošlost, vezanu za egzistenciju i trajanje Beogradskog džez festivala.
I stvarno, ko god prelista stranice ovog izuzetnog kataloga, uveriće se da je naša sredina u mnogo većoj meri bila i ostala deo svetskih umetničkih tokova, nego što su mnogi toga svesni, bar kada govorimo o džezu.
Dovoljno je videti napete obraze jednog Dizija Gilespija kako daje sve od sebe, spiritualno sklapanje očiju Čarlsa Lojda na sceni. Kao i vratolomne poteze Stenlija Klarka dok trese svoju bas gitaru, i nezaboravnu pozu Arta Blejkija kad animira publiku. Ili neverovatan sled od tri legendarne fotografije na kojima je prikazana neodložna poseta Majlsa Dejvisa našem zubaru, iza kojeg stoji peškir sa natpisom „Zdravstvo“.
Knjiga koju nam predstavlja Dom omladine Beograda kao izdavač, spada u retku vrstu kad je reč o ovdašnjoj pop kulturi. Dokumentujući prisustvo vrhunskih svetskih i domaćih džez umetnika na ovim prostorima kao živih aktera naše istorije, daje nam drugačiju perspektivu onoga što je ova sredina nekad bila i šta bi mogla biti.
U tom smislu, njena pojava mnogo je više od tek ambicioznog kataloga – ona označava trenutak kad je prisustvo džeza konačno ovde prihvaćeno kao deo našeg kulturnog identiteta.
