Davne 1959. godine savremenu umetnost u Italiji i Milanu promovisao je i brazilski arhitekta, Oscar Niemeyer sa projektom za Arnold-a Mondadori, jednog od dva najveća izdavača u Italiji.
Nešto kasnije, 1975. otvoreno je novo predstavništvo izdavačke kuće Mondadori koja i danas predstavlja uspomenu na velikana. Da se podsetimo da je, Oscar Niemeyer jedan od prvih velikana arhitekture 20-og veka koji je koristio armirani beton.
Inspiraciju za svoje „Oskarove krive“, kako su ih nazivali ljubitelji, nalazio je u devojkama na plaži u rodnom gradu Rio de Janeiro-u.
I kod samog Mondadori-a se u to vreme mogla videti smelost za inovativne Oscar-ove ideje. Ljudi su govorili: “Neće funkcionisati!”.
Uprkos svemu, različit razmak između stubova objekta, svojom jednostavnošću i minimalističkom lepotom, i danas simboliše inovaciju velikana prošlog veka.
Puni i prazni prostori uvek idu zajedno, čineći harmoniju u arhitekturi. Unutrašnjost objekta predstavlja jednu celinu bez podela na kancelarije za direktora, sekretaricu,… što predstavlja još jednu inovaciju koja, kako sam Niemeyer tvrdi, ne bi mogla da funkcioniše u Brazilu.
Smeštena na istočnoj periferiji Milana, gde grad postaje gotovo razređen, u okviru velike zelene površine od 190.000 kvadratnih metara u opštini Segrate, zgrada Mondadori nesumnjivo je jedno od najznačajnijih dela Niemeyer-a u Evropi.
Vratimo se pedeset godina ranije, da bismo o objektu, govorili kao o jedinstvenom spektakularnom „spomeniku“ usred sela i kao jednom od najzrelijih ishoda brazilskog majstora. Koristeći uobičajene materijale i tehnike, kao što su armirani beton i čelik, ali detaljno opisani na vrlo nekonvencionalne načine, kao i razmetljivo kršenje dva modernistička tabua – luka i simetričnog i monumentalnog rasporeda – Niemeyer i zgrada Mondadori postigli su savršenu podudarnost oblika i strukture.
Nakon što je impresioniran formalnom bujnošću Niemeyer-ove arhitekture tokom putovanja u Južnu Ameriku 60-ih, Giorgio Mondadori je odlučio da mu predloži da projektuje moćnu i ikoničnu zgradu za novo sedište njegove izdavačke kuće.
Koristeći zgradu Itamarati (Brasilia, 1964) takođe poznatu i kao „Palata lukova“ kao referencu, Oscar Niemeyer je predstavio još maštovitiju i odvažniju strukturu. Petospratna plutajuća zastakljena prizma – u kojoj se nalaze kancelarije Mondadori-a – „visi“ na 203 metra dugačkom i 30 metara širokom armirano-betonskom skeletu sačinjenom od stubova i paraboličnih lukova sa suženim delovima. Geometrijskoj strogosti glavne zgrade suprotstavljeni su niski i vijugavi delovi koji se izdižu iz vodene površine poput poluostrva, a u kojima su smeštene službe i redakcije.
Između 2003. i 2006. godine, izvršena je restauraciju armirano-betonske konstrukcije, tako da su pažljivo čuvane vidne „žile“ od originalne drvene oplate.
2017. izdavačka grupa Mondadori poverila je dizajneru svetla Viabizzuno Mario Nanni-ju trajnu restauraciju sistema osvetljenja. U sumrak se svetla pale i slave lepotu kompleksa u impresivnom dijalogu između arhitekture i pejzaža.
Promovisanje arhitekture izdavačke kuće Mondadori, ne završava se samo izdavanjem knjiga o poznatim arhitektima i njihovim delima već i kroz ove velelepne objekte možemo uživati u velikanima svetske arhitekture. Izgradnja Niemeyer-ovog objekta nam je pokazala značaj knjiga pre pola veka, ali da i danas, pored modernih elektronskih uređaja za informisanje, knjiga nije izgubila svoju vrednost.
