„Mi moramo da veoma ozbiljno shvatimo sta je krevet danas…“ Beatriz Colomina
„Sa pametnim telefonima, naši životi su se promenili“ , rekla je Beatriz Colomina, profesor na Univerzitetu Princeton, u jednom intervjuu.
Beatriz Colomina, istoričar arhitekture, osnivač programa za medije i modernost na Univerzitetu Princeton, i profesor i direktor diplomskih studija u arhitektonskoj školi i autor nekoliko knjiga, istražuje u zadnje vreme, sta sve ljudi dobijaju u krevetu. Ona veruje da će to uticati na način na koji gradimo gradove u budućnosti.
Bila je domaćin dva događaja, nazvanih bed-ins, koji istražuju ulogu kreveta u arhitekturi digitalnog doba. Kombinacija tehnologije pametnih telefona, fleksibilne i nevezane prirode posla, mogućnosti deljenja života ljudi u jednom trenu, dala je krevetu kao „horizontalnoj arhitekturi“ novo značenje. Odvajanje mesta stanovanja i mesta rada, je ideja koja se napušta a gradovi koje naseljavamo, treba prilagoditi transformacijama u našim životima.
Većina mladih ljudi u svetu radi iz kreveta
Projekat je počeo nakon što je Colomina pročitala članak u Wall Street Journal-u koji ju je šokirao, navodeći da 80% mladih profesionalaca radi iz svojih kreveta.
Od tada je napisala nekoliko tekstova koji istražuju kakvu bi arhitekturu trebalo da izgleda danas, kada kancelarije od devet do pet više nisu tipično radno mesto. Colomina je krevet predstavila kao jedinstvenu horizontalnu arhitekturu, u doba društvenih medija i savremenog rada, koji se transformiše u radni prostor. Odabrani eseji su objavljeni u saradnji sa holandskim paviljonom Bienala arhitekture u Veneciji 2018, u knjizi WORK, BODY, LEISURE*.
(*WORK, BODY, LEISURE je zamišljen kao holandski doprinos 16. međunarodnoj izložbi arhitekture na Bienalu u Veneciji, i bavi se prostornim konfiguracijama, načinima života i pojmovima ljudskog tela izazvanih promenama u radnoj etici i uslovima rada. Izložba se sada prikazuje u Het Nieuwe Institutu u Rotterdamu.)
„Naši gradovi bi već trebalo da se menjaju“ , rekla je ona. „Trebalo bi da ozbiljno razmislimo o tome šta je danas krevet i na koji način će grad, u stvari, primiti naše nove načine života i rada.“
bijenalu arhitekture. PhotoCredit: Daria Scagliola
Spavanje je sada „težak posao“
Ideje oko posla i sna su se menjale. U srednjem veku ljudi su spavali u fazama, budili bi se usred noći da bi bili produktivni, kako u poslu, tako i u seksu. Industrijalizacija je dovela do rasporeda od osam sati sna i rigidnijeg razdvajanja između posla, slobodnog vremena i sna.
Sada se radnici koji koordiniraju u različitim vremenskim zonama vraćaju fleksibilnom rasporedu spavanja, kako bi mogli obavljati konferencijske pozive na drugoj strani sveta. Spavanje je postalo posao, naporan rad. To je obaveza. Colomina objasnjava da današnji sistem rada, čini da su ljudi lišeni sna, u stvari san postaje luksuz.
Suočavamo se sa milionima ljudi sa nesanicom i svim vrstama problema sa spavanjem. Farmaceutska industrija svakodnevno nudi nove proizvode koji će vam pomoći da spavate, a vojska stručnjaka za spavanje vam govori da morate da koristite određeni jastuk, dušek i ostale beneficije.
Gradovi se prilagođavaju spavanju
I poslovni lideri kao što je Arianna Huffington, (jedna od osnivača, predsednica i glavna urednica medijske grupe Huffington Post) proučavala je i pisala o tome kako radnici mogu spavati više, uprkos većem radnom opterećenju, kako je spavanje uticalo na njen život na pozitivan način, da san utiče na produktivnost i sreću zaposlenih, i o ulozi koju kompanije treba da igraju kada je u pitanju spavanje. Izdala je nekoliko knjiga na ovu temu. Javna svest o spavanju već stvara nove tipologije urbane arhitekture.
Nedavno je, u New York-u, otvoren „hotel“ sa sobama za spavanje, koje se mogu iznajmiti. U Japanu ta ideja odavno postoji. „To je nešto kao seks hotel, bez seksa,“ rekla je Colomina. Komentarisala je da novi hoteli koji imaju male sobe za spavanje, veoma podsećaju na kreatore Archigrama iz 1960-ih.
Arhitekti i dizajneri, 60-tih godina, su ozbiljno shvatili ovo pitanje, budućnost sa više slobodnog vremena i manje tradicionalnog rada. A danas, mi ne razmišljamo dovoljno o tome.
Protest Džona i Joko iz 1969. g. kao inspiracija
Colomina je predstavila svoju prvu instalaciju-krevet, u holandskom paviljonu na Bienalu arhitekture u Veneciji. Kako je kustoskinja Marina Otero Verzier, pozvala je umetnike i mislioce da odgovore na naslov Work/ Body/ Leisure, Colomina je odlučila da ponovo napravi protokolarni performans Yoko Ono i Johna Lennona iz 1969. godine, kada su proveli jednu nedelju na medenom mesecu u velikom belom krevetu u sobi 902 hotela Hilton, u Amsterdamu. Frustrirani ulaskom medija u njihovu privatnost, slavni par je pozvao novinare na intervju i iz kreveta su diskutovali protiv rata u Vijetnamu od devet ujutro do devet uveče.
Ljudi se otvaraju u krevetu
Na Bienalu, Colomin-a je obnovila sobu 902 pozivajući arhitekte i druge ljude koje je poznavala, da dođu i da budu intervjuisani o njihovom odnosu sa krevetom, spavanjem i poslom. Posle toga, Hans Ulrih Olbrist, umetnički direktor galerije Serpentine u Londonu, pozvao je Colominu da ponovo napravi svoju interpretaciju kreveta sobe 902.
U okviru manifestacije Work Marathon u galeriji Serpentine, Colomina je ušla u svoj krevet unutar paviljona Frida Escobedo. Ona je pozvala prijatelje i stručnjake da donesu pidžame i pridruže joj se za seriju intervjua, koji su istraživali, kako će način danasnjeg rada, oblikovati gradove sutrašnjice.
„Ljudi su drugačiji kada uđu u krevet. Oni oblače pidžame i postaju druge osobe.“
„Nešto drugo se dešava kada ste u horizontalnoj ravni. Mnogi ljudi govore stvari koje verovatno ne bi rekli…izašle su razne stvari.“ komentarisala je Colomina.
