Izložba crteža arhitekte Natka Marinčića (1941 – 2004) se otvara 01. februara u 19h u Malom likovnom salonu, povodom promocije monografije „Odabrani crteži“ u izdanju Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.
„Natko Marinčić je čovek koji me je uveo u svet arhitekture. Na najlepši mogući način. Tada sam bila srednjoškolka koja nije imala plan B. Želela sam da postanem arhitekta. Svakodnevno sam odlazila u njegov biro. Učio me je šta je arhitektonski crtež, ali i šta je život. Sećam se njegovih skica ali i ozbiljnih creteža, danas izvedenih objekata koji su ponos Novog Sada. Ne znam kako bi moj život izgledao danas, da nisam igrom slučaja ušla u atelje Natka Marinčića. Pomogao mi je da osvarim svoj plan A i da ne odustanem. Čovek koji zaslužuje značajno mesto u srpskoj arhitekturi, i po talentu i po emociji. Od mene večno HVALA.“
arh.Vesna Stojčić,
urednica časopisa i portala Ahitekton
Vladimir Mitrović (iz teksta monografije „Odabrani crteži“, MSUV, 2023)
Novi Sad na crtežima Natka Marinčića
„… Po opštem mišljenju Natko Marinčićje bio jedan od najtalentovanijih arhitekata i crtača svoje generacije. Ipak, za života nije prepoznat kao vrsni crtača verovatno zbog nezaiteresovanosti sredine, ali i skromnosti i nedostatka ličnih umetničkih ambicija, radovi su mu ostali da se otkriju i prikažu posle njegovog odlaska. Crtajući ali i slikajući lako i brzo, Marinčić je ostvario pozamašan opus koji tek treba da se istraži, zabeleži i prezentuje. Njegovi radovi se mogu svrstati u nekoli celina: arhitektonski crteži, rapidografima, često potom kopirani pa naknadano bojeni, skicen blokovi, malog formata, sa brojnim crtežima, vizijama i zamislima budućih objekata, crteži sa brojnih putovanja. Iako su motivi uglavnom vezani za arhitekturu ili urbane ambijente u kojima ona igra zapaženu ulogu, smišljani su i rađeni, opušteno, nadahnuto, saumetnički. U dahu, brzim i preciznim zapažanjima i potezima, isprekidanim ili jednostvnim linijama, crteži zrače neposrednošću pa čak i nekim pritajenim lirskim momentima, koji kod arhitekata nisu uobičajen slučaj.“
„Vedute Marinčićevog matičnog Novog Sada, kao svojevrsne dnevničke zapise, ne doživljavamo samo kao zabeleženu ideju ili trenutak, već više kao lični doživljaj viđenog. Mehanizam pamćenja, crtež kao stvar intime jer od intimnog doživljaja stvarnosti, prave ili one tek osmišljne. Nastajući brzo i lako, ovi crteži plene spontanošću sa iskustvom arhitekte i trodimenzionalnog izraza.“
„Crtao je skoro svakodnevno, u različitim situacijama, putovanja, ispijanja kafe u nekoj od novosadskih bašti, za crtaćim stolom ili na nekom od sastanaka. Tehnike koje je koristio takođe su, shodno njegovom umetničkom credu, takođe bile različite – olovka, tuš i pero, rapidograf, ugljen, ređe voštane ili drvene bojice kao i temperu, posebno izabranu za seriju slika velikih formata sa motivima Novog Sada…“
