Nacionalni muzej Katara izlazi iz pustinje koja je zašla u more. Na ovom mestu nalazi se Kraljevska palata šeika Abdulaha bin Jassima Al Thanija, obeležje ranog XX veka od značajne vrednosne baštine za Katar. Nacionalni muzej posvećen je istoriji Katara.
Simbolično, njegova arhitektura dočarava pustinju, njenu tihu i večnu dimenziju, ali takođe i modernost i odvažnost koji su došli da poremete ono što je izgledalo zauvek nesmetano. Stoga je arhitekta Jean Nouvel težio da evocira protivrečnost istorije.
Ovaj primorski grad prvo su naselili nomadi, a kasnije i ribari koji su tražili školjke sa biserima. Dakle, fauna, flora, nomadske populacije i njihove duge tradicije su prve karakteristike istorije Katara.
Tri velika čuda poremetila su katarsku istoriju
Prvo, čudo iz rimskog doba, vezano je za ribolov bisera i trgovinu. Drugo, posle Drugog svetskog rata, pronađeno je neverovatno otkriće nafte, a dvadeset godina kasnije i drugog blaga – gasa.
„Zgrada koju sam projektovao morala je da ponovi ove tri priče. Prva, koja pokriva prilično dug period, je istorija poluostrva i njegovih stanovnika. Druga se odnosi na način života u pustinji i priobalju i bisernu industriju. Treće je spektakularno ubrzanje koje je kraljevstvu – za samo nekoliko decenija – dalo moć i prosperitet koje danas uživa. Zahvaljujući svojoj ekonomskoj snazi, Katar je svetski lider u poljima koja su raznolika poput obrazovanja, komunikacija i energetskih tehnologija“ rekao je Jean Nouvel.
Pustinjska ruža Katara
„Pustinjska ruža je prva arhitektura koju je priroda sama stvorila od vetra i peska, iznenađujuće je složena i poezijska. Uzimanje pustinjske ruže za polaznu tačku bila je vrlo napredna ideja, da ne kažem utopijska. Govorim o utopiji, jer je za izgradnju zgrade duge 350 metara sa velikim zakrivljenim diskovima, raskrsnicama, konzolnim elementima – svime što evocira pustinjska ruža – bilo potrebno pokrenuti ogromne tehničke izazove. Ova arhitektura je na vrhu tehnologije, poput Katara.“ objasnio je Nouvel.
Unutra postoje prostori koji ne postoje nigde drugde, jer se diskovi seku stvarajući objekat i iznutra i spolja. Mnogi podovi su nagnuti. Prođete ispod, popnete se i shvatite da vertikala ne postoji. Ako pažljivo pogledate, možda ćete pronaći nekoliko stvari koje će vam se činiti vertikalno, ali u stvarnosti nisu.
Arhitektura stvara dinamičnost i napetost. Kao i u mnogim muzejima, poseta traje oko dva sata i završava se otkrićem obnovljene stare Kraljevske palate.
Kraljevska palata je zaštićeni prostor, oko kojeg je organizovan muzej. Zahvaljujući diskovima koji su projektovani pod različitim nagibima, to je i prostor koji stvara hlad. Ode se mogu organizovati razni događaji na otvorenom, performanse, scenografije, izložbe.
Objekat je energetski efikasan. Diskovi koji čine strukturu su teški i čine zaštitni sloj protiv sunca. Kada sunce dosegne objekat sa istoka ili zapada, diskovi stvaraju dugačke zaštitne senke. Muzej nema mnogo otvora, retki prozori su u udubljenjima i nikada ih sunce ne dosegne. Klimatizacija unutrašnjih prostora je zato mnogo ekonomičnija.
Fasada objekta napravljena je od betona ojačanog vlaknima visokih performansi, peščano bež boje koja je ista i spolja i iznutra. Muzej je otvoren serijom filmova koji daju pregled različitih lica Katara i njegove istorije.
Filmovi nisu prikazani nigde drugde, jer su napravljeni posebno za muzej, prilagođeni oblicima i razmerama zidova na koje se projektuju. Oni odražavaju prilagođavanje arhitekture izrazu muzeografije odabrane da dočaraju razmere i moć katarskih teritorija i događaja od prošlosti do danas.
