Pandemija je donela gotovo neverovatan obrt kada su u pitanju muzeji – pogotovu oni u zemljama koje praktikuju takozvanu liberalnu kulturnu politiku, među kojima je Amerika nesumnjivo najuticajnija.
Tako je nedavno u SAD doneta odluka da se muzejima dozvoli trgovina delima iz sopstvenih kolekcija, praksa koju inače najstrože zabranjuje „Etički kodeks“ ICOM-a (Međunarodni savet muzeja), kao ključni dokument koji definiše muzej, njegove obaveze i prava. Naime, ova odluka je doneta kako bi muzeji preživeli narastajuću ekonomsku krizu uz pomoć sopstvenih resursa, odnosno prodajom umetničkih dela iz svojih kolekcija.
Bruklinski umetnički muzej je tako proteklog vikenda, na aukciji u njujorškom „Kristiju“, prodao devet od ponuđenih deset dela, među kojima i „Lukreciju“, remek delo Lukasa Kranaha Starijeg iz 16. veka. Privredili su na ovaj način 6,6 miliona dolara, iako uprava muzeja naglašava da im je potrebno najmanje 40 miliona dolara u cilju održavanja kolekcija i isplaćivanja plata malom broju preostalih zaposlenih kustosa dok muzej ne počne da radi na uobičajen način.
U to ime će već sledeće nedelje na aukciji kod „Sotbija“ ponuditi dela Monea, Degaa, Miroa, Matisa i još nekih poznatih umetnika iz svojih kolekcija.
Bruklinski muzej nije usamljen u ovoj situaciji. Njegov primer će slediti i drugi, iako je reč o postupku bez presedana u istoriji svetskih muzeja.
U Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Rusiji i drugim zemljama u kojima je država osnivač najvećeg broja muzeja, među koje spada i Srbija, situacija je nešto bolja za sada, jer država usmerava sredstva koja donekle saniraju krizu. Međutim, nema ni najmanje sumnje da ta sredstva nisu ni približno dovoljna, i da smo ušli u proces takvih promena čije će posledice za mnoge biti negativne, bojimo se i dugoročne.
