Kada se za neki grad kaže da je „pametan“ jedna od asocijacija je futuristički koncept kontinualnog unapređenja visoke tehnologije, štedljivog korišćenja resursa i redukovane emisije zagađenja. Mesto gde standardne usluge postaju efikasnije primenom digitalnih tehnologija u cilju ostvarivanja koristi za sve stanovnike grada, najčešće zvuči kao tehnološka fantazija. U svemu tome, postavlja se pitanje gde je tu čovek kao pojedinac, sa svim svojim specifičnim potrebama i koja je njegova vidljivost kao takvog u sistemu?
Odavno se stiče se utisak da je tehnički progres u disproporciji sa ljudskom empatijom, da pomenuti nužno podrazumeva i nemar i nebrigu prema pojedincu, naročito onima koji su deo neke specifičnosti, a da li je baš tako?
Ovaj stereotip od nedavno, ruši instalacija dekorativnog osvetljenja Brankovog mosta u Beogradu, koja je jedna od malobrojnih na teritoriji prestonice sa potencijalom promene boja.
Implementacija nove instalacije dekorativnog osvetljenja Brankovog mosta predstavlja logičan korak ka upotpunjavanju transformisane urbane zone desne obale Save, na mestu njenog ušća u Dunav. Činjenica je da su mostovi neodvojivi segmenti pejzaža, a imajući u vidu sagledivost Brankovog mosta iz različitih perspektiva, uvažene su i implementirane brojne tehnološke premijere, osobene modernim sistemima osvetljenja. Pre svega, sama instalacija predstavlja infrastrukturu za različite vizuelne doživljaje, statičke ili dinamičke, monohromatske ili višebojne.
Značajan je doprinos unapređenju energetske efikasnosti, integracijom sistema svetiljki nominalne potrošnje mnogo manje od potrošnje koja je očitavana prethodnim rešenjem osvetljenja, kao i daljinskog sistema kontrole i softverskog upravljanja.
Saglasno generalnim principima osvetljavanja kolosalnih objekata, pažnja je posvećena svim detaljima sagledivosti konstrukcije mosta, uvažavajući neuniformnost donjeg dela, ali i činjenicu da usled refleksije vode nije bilo neophodno postavljati reflektore sa donje strane mosta.
Scene koje posmatrač opaža su formirane posredstvom svetiljki kojima se osvetljava kontrukcija mosta i koje se softverski grupišu, kao i tačkastih reflktora usmerenih u kontra-poziciji od mosta. Drugopomenute svetiljke čine po 6 pikselizovanih duži sa obe strane mosta ispod pešačkih staza, formirajući dva 670×6 pikselna displeja.
Svi pojedinačni reflektori (oko 8000) su kontrolabilni, što za posledicu ima mogućnost podešavanja boje, intenziteta, kao i temperature boje svakog ponaosob reflektora, kako statičkih, ali i efekata fluktuacije, valovitosti, i mnogih drugih u realnom vremenu, sa zadatim periodama, tj učestanostima pojavljivanja.
Na ovaj način, instalacija mosta ne omogućava monoton, već intenzivan vizuelni doživljaj koji fotografija može delimično da dočara.
Važno je napomenuti da realizacija dekorativnog osvetljenja Brankovog mosta ima potencijal integracije u Interact Landmark sistem, koji polako osvaja svetske metropole, kao način jedinstvenog upravljanja svetlosnim instalacijama na teritoriji grada, centralizovanim dirigovanjem.
Zahvaljujući toj osobenosti, i mogućnosti promene scena, kako statičkih, tako i dinamičkih, grad Beograd se oglašava na jedan karakterističan način. Poruke podrške u istrajnosti u borbi sa korona virusom, poslali smo tokom proleća ove godine zemljama sa velikim brojem žrtava, Italiji i Španiji, zahvalnost na ukazanoj pomoći Narodnoj Republici Kini, srdačnu dobrodošlicu visokim zvaničnicima iz Kneževine Monako, kolorizovanjem konstrukcije Brankovog mosta u zastave pomenutih zemalja.
Sa kakvim poteškoćama se svakodnevno suočavaju oboleli od cerebralne paralize, dijabetesa ili kancera, znaju samo oni koji to direktno ili indirektno iskustveno proživljavaju. Kalendarom javnog zdravlja, jednom godišnje se obeležava njihov dan, kada postaju vidljiviji u društvu, sa malo više medijskog prostora i mogućnošću da predoče specifičnosti iz svakodnevice, uz apel za podrškom, saosećanjem, pomoći u sitnicama koje znače i vrede mnogo.
Svetlosnim instalacijama u zelenoj, ružičastoj ili plavoj boji, generalno „bojenjem“ izabranih objekata koje podržavaju promenu boja, grad Beograd daje primer društvene odgovornosti, ukazivanjem na probleme pojedinih osetljivih grupa. Činjenica je da podrška ne bi trebalo da izostaje tokom cele godine, ali na ovaj način se simbolično pažnja društva fokusira na pojedinca, njegovo prepoznavanje i ohrabrivanje.
Iako deluje da su ove aktivnosti skorašnje, zapravo datiraju od pre više od decenije, kada su postavljene instalacije dekorativnog osvetljenja Palate Albanija, Doma Narodne skupštine, mosta na Adi. Stidljivo, i bez velike pompe, grad Beograd uz tehničku podršku JKP „Javnog osvetljenja“ Beograd je deo globalnog koncepta integracije socijalne i tehničke komponente u jednu, neodvojivu. Kolorizovanje objekata tokom noćnih časova nije novina, ali bojama se na ovaj način oživljava duhovna i emocionalna komponenta grada, kao živog sistema.
Jelena Dinić, JKP „Javno osvetljenje“ Beograd
