Nedavno završen sistem zaštite od poplave MOSE uspešno je zaštitio Veneciju prvi put u subotu, 3. oktobra 2020. godine, tokom oluje Alek. Zvaničnici su predvideli najgore, ali mobilna odbrana efikasno je funkcionisala.
Setimo se najgore poplave u poslednjih 50 godina koja je ostavila trg Svetog Marka potopljen pod metar vode, u novembru 2019. godine. Gradske vlasti procenile su da je ukupna šteta od poplave bila veća od milijardu dolara. Projekat MOSE štitiće Venecijansku lagunu od potapanja i čuvaće Veneciju i susedna područja od poplava.
„Danas je sve suvo. Zaustavili smo more.“ rekao je u subotu novinarima gradonačelnik Venecije Luigi Brugnaro. „Ovde se dogodilo mnogo loših stvari, ali sada se dogodilo nešto divno.“
MOSE, italijanska reč za Mojsija, skraćenica je od Modulo Sperimentale Elettromeccanico, što znači eksperimentalni elektromehanički modul. Ime prikladno aludira na priču o Mojsiju koji se rastao od Crvenog mora.
Projekat će sprečiti poplave postavljanjem 78 pokretnih kapija na tri ulaza, i to Lido, Malamocco i Chioggia, koje će odvojiti Venecijansku lagunu od Jadranskog mora.
Konzorcijumu Venecija Nuova, povereno je da izvodi projekat od strane Uprave za vode u Veneciji. To je konzorcijum italijanskih građevinskih kompanija, zadruga i firmi sa iskustvom u upravljanju lagunom.
Radovi na projektu započeti su 2003. godine nakon mnogo odlaganja. Od juna 2012. godine završeno je 75% radova na lokaciji. Očekivalo se da će projekat biti u potpunosti završen do 2014. godine. Ali tek 03.oktobra 2020. godine, MOSO je spasao Veneciju od poplave.
Veliki potop 1966. godine, koji je prouzrokovao masovne gubitke života i imovine, i potonuće grada za 11 centimetara, ukazao je na neophodnost da se zaštiti Venecija. Razlozi potonuća grada Venecije uglavnom se pripisuju porastu nivoa mora i vađenju podzemne vode i metana u okolini Venecijanske lagune.
MOJSIJE se izašao kao rešenje, nakon brojnih konsultacija i rasprava. Predlog za obezbeđivanje mera od poplava datira iz 1970-ih. Posebani zakon usvojen je 1973. godine, prema kojem je prihvaćeno šest projektnih predloga nakon poziva Consiglio Nazionale delle Ricerche (CNR), a kasnije od strane Ministarstva javnih radova 1980.godine.
Studija izvodljivosti za predloge završena je 1981. godine u okviru projekta nazvanog Progettone, koji je predložio postavljanje fiksnih barijera na ulazima, uključujući mobilne odbrambene strukture.
Uprava za vode je 1982. godine zadužila Consorzio Venezia Nuova da osmisli i sprovede mere za zaštitu grada, što je predstavljeno 1989. godine u okviru projekta pod nazivom Riekuilibrio E Ambiente (REA), što se prevodi kao „Rebalans i životna sredina“. Venezia Nuova dao je apstraktno rešenje mobilnih barijera na ulazima u lagune i konačno ga je 1994. godine odobrilo Više veće javnih radova.
Prva studija uticaja na životnu sredinu prihvaćena je 1998. godine, a poboljšana je 2002. godine. Građevinski radovi na MOSE konačno su započeti 2003. godine.
Na dnu morskog dna postavljeno je ukupno 78 pokretnih kapija. Svaka je dužine 28m, široke 20 m i teška 300 tona. Pokretne kapije postavljene na dnu ulaznog kanala podržane su čeličnim i betonskim stubovima dužine 38m, prečnika 5 cm i dužine 20m, ubačenih u korito lagune.
Vrata se sastoje od metalne kutijaste konstrukcije. Komprimovani vazduh se upumpava u strukturu kada se očekuje plima veća od 110m. Vazduh se podiže barijere na površini vode kako bi se blokirao protok plime i oseke i sprečio ulazak vode u lagunu.
Struktura je na dnu šuplja, kako bi se omogućilo cirkulisanje komprimovanog vazduha. Ona se puni vodom i spušta u morsko dno kada nema opasnosti od poplava. Vrata na svakom ulazu funkcionišu nezavisno od očekivane sile plime.
Projekat MOSE takođe uključuje jačanje priobalnih područja, podizanje obala i popločavanje grada.
