Svi znamo da za pravi horor treba imati dobrog monstruma, ali često zanemarujemo ulogu mesta na kome se odvija radnja. Hoćemo li se uplašiti mnogo zavisi od atmosfere koju okolina stvara. Uoči ovogodišnje Noći veštica, 31. oktobra, dajemo pregled nekih strašnih lokacija.
Koje je mesto, po vašem mišljenju, najpogodnije za dobar horor?
Bolnice i sanatorijumi
Bolnice su, već same po sebi, izrazito efektno mesto za plašenje. Osvetljene su hladnim, belim svetlom, sterilne, pune igala, čudnih sprava, mikroskopskih ‘čudovišta’ koja mogu da ubiju, i naravno krvi. Upravo je ta kombinacija racionalnog saznanja da su bolnice dobre za nas i instinktivnog straha od bolesti, bola i bespomoćnosti, ono što ih čini toliko dobrim za horore.
‘Session 9’, ‘Dr. Giggles’, ‘Zubar’, ‘Gotika’, ‘Visiting Hours’ , kao i delovi ovogodišnjeg, po kritičarima do sada najboljeg nastavka ‘Noći veštica’ odlično su iskoristili potencijal ovih mesta da nam uliju strah u kosti.
Hoteli i moteli
Hoteli su vrlo specifično mesto strave u hororima. Dizajnirani su tako da ljudima budu ugodni, privlačni i da se u njima osećamo dobrodošlo i sigurno. Iako postoji ta impersonalna nota dobrodošlice, ona je opšta, namenjena svima i nikome nije stalo što ste konkretno vi tamo. Strah proizlazi iz privremenosti bivstvovanja. Koliko je ljudi pre spavalo u istom krevetu i čije sudbine nikada nećete znati? Koliko će ih još spavati, ne znajući vašu sudbinu?
Hoteli su mesto tranzicije, odvojenosti od sigurne okoline koju poznajete i gde vas ljudi poznaju, a okruženi ste ‘drugima’, strancima. Još ako ima dugu tradiciju postojanja, dovoljnu za nekoliko nerazrešenih ubistava, odomaćenih duhova iz prošlog veka i veštica, čini se da nema strašnijeg mesta za horor.
Od genijalnog ‘Psiha’ i još genijalnijeg ‘Isijavanja’, preko stravičnog ‘Hostela’, ‘1408’, ‘Eaten Alive’, ‘Private Parts, u hotelima je horor stalni gost.
Komšiluk i predgrađe
Retko koji uspešan horor svoju radnju smešta u užurbani centar metropole iz jednog jednostavnog razloga: u tradicionalnim mentalnim slikama američke bele srednje klase, za koju je većina horor filmova namenjena, urbani centri su već sami po sebi strašna mesta puna ubica, pljačkaša, narkomana, a pre svega siromašnih ljudi raznih entieta, dok su njihova predgrađa i kuće sa okućnicom i živom ogradom mesta sigurnosti, udobnosti i porodičnog blagostanja.
Upravo su horori s radnjom u predgrađima neki od najpoznatijih iz žanra, najčešće s ubicom koji lovi tinejdžere, ali načelno ne diskriminišući kod izbora žrtava. ‘Strah u ulici brestova’, ‘Monstrumi čupavci’, ‘Kuća đavola’, ‘Vrisak’, ‘Ginger Snaps’, ‘Fright Night’ i, naravno, legendarna ‘Noć veštica’ Johna Carpentera, koji se ove godine s Jamie Lee Curtis vratio franšizi koju je stvorio i napravio nastavak za pamćenje.
Vikendice i kuće u prirodi
Prva pomisao na vikendice i, generalno, mesta za odmor, jeste pozitivna. Beg od svakodnevnog stresa, gužve i drugih ljudi, produženi vikend s dragim ljudima u netaknutoj prirodi. Ali, blagostanje i opuštanje lako mogu da se pretvore u teskobu i nemir dobrog horora. Ako vas nešto napadne, nema pomoći, nema civilizacije, samo nejaki zidovi vikendice i neizvesnost okruženja u dubokoj tami.
Od ‘Zle smrti’, ‘Petka 13.’ do ‘Kabine u šumi’ i ‘Kabinske groznice’, moglo bi se činiti da je ‘kućica u cveću’ već toliko korišćena da nas takvo mesto radnje više ne može da uplaši. Ipak, nedavni miljenik kritike i hit kod publike ‘Tiho mesto’ uverio nas je da se i dalje možemo i moramo bojati ovakve lokacije.
Cirkus i Luna park
Otkada je Tod Browning napravio film ‘Nakaze’ 1932. godine, karnevali i lunaparkovi sastavni su deo opusa horora, iako su prave nakaze u filmu bili ‘normalni’ ljudi. ‘Nakaze’ su, doduše, film kakav se više nikada neće napraviti, ali cirkus i luna park do danas ostaju neizostavno mesto strave u filmovima.
Razlog tomu je, osim kultne ostavštine ‘Nakaza’, sama ideja tih mesta. Ona su javna, puna jarkih boja, intenzivnih zvukova, ljudi, namenjena za zabavu i distrakciju, za bezopasan nalet adrenalina i smeha razdraganih posetilaca. Zato i funkcionišu tako dobro kao mesta strave u kojima, ako pogrešno skrenete u mračni deo parka, nestajete, izgubljeni u gomili. Jer to niko ne očekuje da se desi. Klovnovi ubice derivat su tog straha.
‘Karneval’, ‘It’, ‘Kabinet dr. Caligarija’, ‘Teksaški masakr motornom pilom 2’, posezali su za mestima zabave kao lokacijama za stravu. ‘Kuća strave’ najmanje je strašno mesto u takvim lunaparkovima.
Porodični dom
O ovom mestu radnje ne treba trošiti suviše reči. Dom je nepovrediv. On je naše mesto sigurnosti dok je ostatak tog strašnog i velikog, nasilnog i nepredvidivog, napornog i nepravednog, iscrpljujućeg sveta tamo izvan, ispred ulaznih vrata.
Zato su horori koji oskrnave ‘svetost’ doma često najpopularniji i najbolji, jer svi možemo zamisliti horor gubitka kontrole nad okolinom koja je toliko vezana za naš identitet, a da ne pričamo o opasnostima koju kućna invazija predstavlja za osobe koje najviše volimo na svetu.
Tu vrstu straha odlično su iskoristili filmovi ‘Poltergeist’, ‘Let the Right One In’, ‘Paranormal activity’, ‘Insidious’, ‘Sinister’, ‘The Witch’, ‘Egzorcist’ i, naravno, filmovi iz franšize ‘Prizivanja’, nastali po svedočanstvima lovaca na dugove, koji predvode trenutnu renesansu horor žanra u Hollywoodu.
_____
Setite se svog omiljenog horora. Razmislite, koliko je lokacija bila bitna. Želimo vam dobar provod u Noći veštica, gde god da se u tom trenutku zateknete.
