Sećanje/beleška/nacrt
Neminovno je da se pri prvoj opservaciji umetničke prakse Ivana Peraka ne primeti procesualnost koja rezultira crtežima i grafikama izvedenim velikom veštinom. Algrafija, kao grafička tehnika koju autor najčešće koristi, manipulisana je do mere u kojoj se postižu čisto crtački kvaliteti koji su inače zahtevni za izvođenje u samom mediju crteža. Nezavisno od formata, posvećenost ka istrajanju u okviru svoje likovne poetike uvek je aktuelizovana.
Lik i arhitektura, naziv je ciklusa u okviru kojeg Perak prikazuje relacije između arhitektonskih objekata, ljudskih figura i portreta, kao i svakodnevnih upotrebnih materijala. Međusobnim vezama ispituje prostor kao likovni element koji je u konstantnom procesu izgradnje ili rušenja, nastajanja ili nestajanja.
Pod prostorom autor podrazumeva i prostor radne površine, papira, prostor grafičkih tehnika definisanim tehnološkim mogućnostima, kao i prostor crteža kao osnove za grafičke listove ili analogija kvaliteta koji se postižu korišćenjem ta dva medija.
Arhitektonski oblici koji su čas prepoznatljivi, a čas nisu, nalik su biljkama koje imaju svoj životni ciklus, a koje na svojim „telima“ dozvoljavaju život drugim organizmima.
„Možda se upravo ta asocijacija krije iza naziva grafike TAXODIUM DISTICHUM II (lat. Močvarni čempres), a možda i ne. Ta nedokučivost razumevanja viđenog posledica je nedefinisanih prostornih i vremenskih odrednica predstavljenih motiva, koji nas gotovo ilustrativnom estetikom nagone da sami pokušamo da im nađemo odgovarajući kontekst, nadajući se da je upravo to taj u kojem ih autor i smešta,“ navodi Nemanja Milenković, urednik likovnog programa Šok zadruge
Kako Ivan sam svedoči konstantnoj promeni urabinstičkog plana grada u kome živi i radi, u njegovom radu se može učitati lična reakcija na taj fenomen u formi dnevničkog zapisa soritiranog u grafičke listove. Da li je u pitanju lično sećanje, beleška aktuelne situacije ili arhitektonski nacrt neviđenih objekata i neposvedočenih situacija, autor nam ostavlja sami da odgonetnemo.
Par reči o umetniku
Ivan Perak rođen 1993. godine u Novom Sadu. Srednju školu za dizajn Bogdan Šuput završio u Novom Sadu. Osnovne akademske studije, studijski program grafika, završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2016. godine, u klasi prof. Slobodana Kneževića.
Master akademske studije, modul grafika, završio 2019. godine na istoj akademiji u klasi prof, Jelene Sredanović. Dobitnik nagrade Fondacije Mali princ 2017, nagrade 18. Bijenala studentske grafike Srbije 2016, Godišnje nagrade Departmana likovnih umetnosti za najuspešniji rad iz umetničke discipline grafika 2016. Učestvovao na više kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član udruženja likovnih umetnika Vojvodine od 2020. godine.
Izložba je podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Gradske uprave za kulturu Novog Sada.
