Reč „genije“ univerzalno je povezana sa imenom Leonarda da Vinčija, istinskog renesansnog čoveka, koji je otelotvorio naučni duh, umetnički talenat i humanistički senzibilitet. Tačno 500 godina je prošlo od kada je Leonardo umro u svojoj kući u Chateau du Clos Luce, u Francuskoj. Ipak, daleko je od toga da s vremenom bledi njegov značaj. Da Vinčijeva razmišljanja su nadživela vekove i još danas iznenađuju.
Renesansa je označila tranziciju od srednjeg veka do moderne, nakon što je širenje kuge izazvalo globalnu krizu koja je dovela do smrti od oko 200 miliona ljudi širom Evrope i Azije. Danas je svet na pragu klimatske krize, za koju se predviđa da će izazvati rasprostranjeno raseljavanje, izumiranje i smrt, ako problem ne počne sistemski da se rešava. Tada, kao i sada, iznalažena su radikalna rešenja u vezi načina na koji ljudi žive i štite čovečanstvo od katastrofe.
Klimatska kriza – kuga današnjice
Oko 1486. godine, nakon epidemije bolesti koja je ubila polovinu stanovništva u Milanu, Leonardo je svoje misli okrenuo problemima urbanističkog planiranja. Prateći ustaljeni renesansni trend, počeo je da radi na projektu „idealnog grada“, koji bi svakako, zbog svojih prekomernih troškova, ostao neispunjen.
S obzirom na to da su neodrživi urbani modeli ključni uzrok globalnih klimatskih promena danas, prirodno je zapitati se kako bi sve Leonardo mogao da utiče na promene modernih gradova.
Rođenje urbanizma
Iako je renesansa poznata kao doba neverovatnog napretka u umetnosti i arhitekturi, retko se napominje da je 15. vek obeležio rođenje urbanizma kao zasebne discipline.
Strogost i metod koji se krije iza svesne koncepcije grada, u velikoj meri nedostaje u zapadnjačkoj misli sve do trenutka kada su istaknuti renesansni ljudi krenuli napred u velike urbanističke projekte, kao što je rekonfiguracija Pienze, širenje Ferare i izgradnja utvrđenja Palmanova.
Ovi radovi sigurno su inspirisali Leonarda da ponovo razmisli o koncepciji srednjovekovnih gradova, sa svojim krivudavim i prenatrpanim ulicama i kućama naslaganim jedne preko druge.
Otkrijte Leonardov grad
Nije lako identifikovati koordiniranu viziju Leonardovog idealnog grada zbog njegovog neurednog načina rada na zabeleškama i skicama. Ali iz izvora, uključujući pariški rukopis B i Codek Atlanticus, najveću kolekciju Leonardovih dokumenata ikada sastavljenih, može se rekonstruisati niz inovativnih misli, u vezi sa osnivanjem novog grada duž reke Tičino, dizajniranog za lakši transport robe i bezbedniju trgovinu.
Leonardo je želeo udoban i prostran grad, sa dobro uređenim ulicama i arhitekturom. Preporučio je „visoke, snažne zidove“ , sa „kulama i zidinama svih potrebnih i prijatnih lepota“ , i osetio je da je mestu potrebna „uzvišenost i veličina sopstvenog hrama“ kao i „primeren broj privatnih kuća“ .
Njegovi planovi za „moderan“ i „racionalan“ grad bili su u skladu sa idealima renesanse. Ali, s obzirom na njegovu nekonvencionalnu ličnost, Leonardo je uključio nekoliko inovacija u svoj urbani dizajn. Da Vinči je želeo da grad bude izgrađen na više nivoa koji su povezani stepenicama. Ovaj dizajn se može videti kod današnjih višespratnica, ali u ono vreme to je bilo apsolutno nekonvencionalno.
Zaista, njegova ideja da u potpunosti iskoristi unutrašnje prostore postavljanjem stepenica na spoljašnjost zgrada nije sprovedena sve do 1920-ih i 30-ih, sa rođenjem modernističkog pokreta. Dok su u gornjim delovima grada ljudi mogli nesmetano da se kreću između elegantnih palata i ulica, donji delovi su mesto za zanatlije, trgovinu, transport i industriju.
Leonardo je smatrao da širina ulica treba da se podudara sa prosečnom visinom susednih kuća
Međutim, prava originalnost Leonardove vizije bila je fuzija arhitekture i inženjeringa. Leonardo je dizajnirao ekstenzivne hidraulične pogone za stvaranje veštačkih kanala širom grada. Trebalo je da kanali obezbede brodovima prolaz kroz grad i olakšaju transport robe.
Leonardo je takođe smatrao da širina ulica treba da se podudara sa prosečnom visinom susednih kuća: pravilo koje se još uvek poštuje u mnogim savremenim gradovima širom Italije, kako bi se omogućila dobra osunčanost i smanjio rizik od oštećenja prilikom zemljotresa.
Fikcija i budućnost
Iako su neke od ovih karakteristika postojale u rimskim gradovima, pre Leonardovih crteža nikada nije postojao višeslojni, kompaktni moderni grad koji je bio i tehnički osmišljen. Do 19. veka neke Leonardove ideje su uspešno primenjene. Na primer, podela grada prema funkciji, sa uslugama i infrastrukturom u prizemlju i širokim i dobro provetrenim bulevarima i šetalištima sa stanovanjem.
Bilo je potrebno čekati čak do 20.-tog veka da iste ideje budu predstavljene u vertikalnom gradu futurističkih arhitekata, ili u modernom gradu Hilbeseimer ili Le Corbusier-a. Ipak, jasno je da stvaranje grada sa različitim nivoima otvara mogućnost veće nejednakosti među stanovništvom.
Danas, Leonardove ideje nisu samo tačne i primenjive, one utiru put urbanističkog planiranja. Mnogi naučnici smatraju da bi kompaktni grad, izgrađen u visinu, a ne u širinu, integrisan sa prirodom, posebno vodenim sistemima, sa dobrom transportnom infrastrukturom, mogao pomoći modernim gradovima da postanu efikasniji i održiviji. To je još jedan razlog zašto je Leonardo tako blisko povezan sa modernim urbanim planiranjem, vekovima ispred svog vremena.
