U Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine, do 5. juna 2021.godine, radnim danima od 10 do 20 časova i subotom od 10 do 16 časova, publika je u mogućnosti da pogleda izložbu autora Gorana Delića, koja nosi naziv „Lestvice“. Postavka (ambijentalna instalacija) predstavlja NIZ (i bukvalno) koso postavljenih objekata koji se uzdižu od poda, skoro do plafona.
Po rečima autora, komadi pojedinačno su nastajali (nisu svi skroz završeni) na dva osnovna načina. Neki po principu ready-made, preoblikovanjem komada starog nameštaja iz 70-ih i 80-ih i to iz porodičnog fundusa (što se prenosi iz prethodnog projekta POMERANJE NAMEŠTAJA), a drugi su sasvim nove stepenaste zig-zag forme (lestvice) kao osnove sa aplikacijama i „doradama“ koje navode na samu tematiku i simboliku projekta. Komada u kosom vertikalnom nizu ima sedam (krenuo se od „ilustrovanja“ sedam smrtnih grehova, ali su, u velikoj meri shodno aktuelnoj globalnoj a još više ličnoj situaciji obeleženoj golgotom, pa gubitkom najbližih srodnika, prostore polica/stepenica/lestvica zaposeli u dobroj meri drugačiji asamblaži i artefakti. Iz najvišeg (završnog) objekta u nizu (originalni pisoar iz muškog toaleta beogradskog MSU pre rekonstrukcije, preobličen u dezinfekcijsku 2,25 m visoku fontanu u kojoj cirkuliše rastvor hipermangana), „izvire“ niz najaktuelnijih artefakata.
Komadi su nastajali u prethodne dve godine. Na kraju, sastavni deo instalacije je i video instalacija Pranje (snimak otapanja hipermangana u vodi, te pranja/dezinfekcije ruku i nogu), nastala u kolaboraciji sa umetnikom Ivicom Stošićem. Instalacija zaokružuje autorovu trilogiju TRANSEGZI(S)T.
Postavka problematizuje i pojmove globalnog zagađenja i reciklaže u širem i užem smislu. Počev od globalnih ekoloških tendencija do ličnog poriva da se predmetu koji predstavlja deo ličnog fundusa materijalnih stvari koji sa sobom nosi kompleks emocija i sećanja, transformacijom udahne novi život. A time i ja kao autor oslobodim svojevrsnog emocionalnog bremena sećanja i uže određenosti. Radom nastavljam da izražavam sopstveni stav da je jednom čoveku da bi bio ispunjen, realno potreban veoma mali broj materijalnih stvari.
Još jedan problemski diskurs rada predstavlja tretiranje tradicionalnih religijskih modela, okvira i simbola koji se u post socio-komunističkom periodu veoma jako nameću, a pojačani porivima i tendencijama za prevazilaženje istorijskog diskontinuiteta na religijskom polju.
