“To je jedna vrsta ekstaze. Sve što je iza, teško je objasniti. Nešto kao trenutni vakuum, srljanje u ono za čim žudimo. Osećaj jedinstva sa suncem i tlom.“ Vladimir Nabokov, “Govori, sećanje. (1966)“
“Vase House“ je plesni studio. Plesači se ohrabruju da na razne načine učestvuju u interakciji. S toga je prostor “mekog” dizajna, načinjen iz više manjih celina. Gledano u celini, pojam kruga se konstantno primenjuje u logici dizajna. Kombinacijom ovog osnovnog oblika, prirodno se dobijaju sobe sa različitim funkcijama, poput predsoblja, garderobe, učionice, hodnika i sl.
Koridor kao pozorišna loža
Kako se ne bi gubio koristan prostor, hodnik i mesto za slobodno vreme su kombinovani u zajedničku, multifunkcionalnu celinu za susrete i razmenu. Oblikom imitiraju VIP lože u klasičnom pozorištu sa mestima za sedenje, kratkim potpornim zidom i prozorima.
Višestruki polukruzi povezani su zajedničkim predprostorom koji gledaocima omogućavaju da se odmore, sačekaju plesače i neprimetno posmatraju “performans” u plesnom studiju.
U stvari, u nastavi plesa, ova vrsta “uvažavanja“ prirodno podstiče motivaciju za učenjem i entuzijazam učenika. Veoma je važan deo nastave plesa biti odličan “performer“, Aktivno prenositi poruke i pričati priču jezikom tela. Studenti koji čekaju na svoj čas u „privatnom koridoru“ takođe se razvijaju gledajući druge plesače.
Upravo takva interakcija između performansa i posmatranja promoviše živu simulaciju nastave i čini ovaj proces posebno zanimljivim. Otuda “simbol slike“ u okruženju postaje sugestivniji: vertikalne linije usvojene su duž čitavog objekta, a podsećaju na nabore teških zavesa na pozornicama klasičnih pozorišta. Ovaj “simbol“ uvek podseća ljude da budu uronjeni u atmosferu stvaranja umetnosti pokreta i napretka u treningu, a pomaže da svaki pokret na podijumu bude ritualni.
Videti i biti viđen
Zidovi između hodnika, učionice i sale za igru su polutransparentni. Naizmenično smenjivanje punog i praznog omogućava svim akterima da vde i budu viđeni a da pritom taj čin bude indirektan i nenametljiv. Ova igra punog i praznog učinila je posmatranje i praćenje dešavanja na podijumu nežnijim i implicitnijim.
Najveći izazov u dizajnu sa kojim se susreće ArchIStry studio je kako se suočiti sa kontradikcijom između potreba pojednostavljenja dizajnerskih pristupa i metoda konstrukcije malog projekta, a potom i predstavljanja bogatih promena osećanja i vizura različitih uglova posmatranja. S jedne strane, maksimalno su pojednostavili jezik dizajniranja do vertikalnih linija. S druge strane, odbacuju teksturu i boju svih materijala I unose kombinaciju kružnih ravni u logiku korišćenja prostora.
“Za sada se čini da smo uradili pravu stvar”, kaže glavni dizajner Chao. Jednostavna izlomljena slika nije zaslepljujuća i hladna geometrijska kombinacija, već odmak od spoljašnje formalizacije i strukture, probijanje granica i postavljanje odnosa arhitekture i umetnosti na uzvišen način. U međuvremenu, različite kombinacije krugova takođe prenose osećaj neprekidnog i tajanstvenog. Uz preplitanje i preklapanje svetlosti, njegova složenost podražava i tamnu atmosferu u pozorištu, čineći je tihom i elegantnom”, dodaje Chao.
Lična karta:
Lokacija: Peking, Kina
Tip projekta: rešenje enterijera
Veličina: 160 m2
Dizajn studio: ArchIStry design&research office
Projektant: Nolan Chao
Fotografije: Wenqiao Zhu
Godina izvođenja: 2019.