Kreativni vrhunac protkan poemom koja evocira tok Vltave

Arhitektura sa Balkan Mining Corporation

„Bio je idealista, sa prošlim standardima je merio sadašnjost, bio je konzervativan i video je svoje uzore u prošlosti. Upravo je zbog toga uspeo da uspostavi čvrstu disciplinu iz koje svaki put napreduje.“ rekao je Edvard Ravnikar, slovenački arhitekta o svom profesoru Jože Plečniku.

Grad na Vltavi koji milioni turista posete u toku godine. Bedžih Smetana i čuvena simfonijska poema koja evocira tok reke Vltave, od njenog izvora u planinama Boemske šume, preko češkog sela, do naravno, Praga. Naziv grada bio je po predanju vezan za gaz preko reke Vltave, međutim dokaza za ovu tvrdnju nema. Stoga se danas naziv vezuje za naziv brda na je kome podignut Praški hrad (zamak). Na češkom, reč prag je ženskog roda (Praha), pa otuda i naziv Majka svih gradova.

Podsetite se Zlatnog Praga kroz film koji su snimili studenti arhitekture na apsolventskoj ekskurziji sa Prof. Spasojem Krunićem, 2004.godine. Montaža, arhitekta Nenad Đokić.

Deo današnje praške arhitekture i skulpture pa i čuvenog praškog zamka, koji privlači ceo svet u Prag, su i dela Jože Plečnika. Ovo je priča o najboljem Vagnerovom učeniku koji je tri puta predlagan za naslednika Vagnerove škole. Međutim, to je bila politička stvar jer austrijskog (nemačkog) profesora ne bi mogao da nasledi jedan Sloven. Tu su bili jako veliki uticaji i sa bečkog dvora, tako da Plečnika nisu izabrali i on je shvatio da nema šta više da traži u Beču kada i dolazi u Prag.

Tomas G. Masarik, prvi demokratski čehoslovački predsednik, je 5. novembra 1920.godine imenovao Plečnika glavnim arhitektom za obnovu Praškog dvorca. Zgradu bivšeg apsolutističkog vladara pretvorio je u simbol nove demokratske države i slobode.

Kasnije je u Karlovim vinogradima izgradio crkvu Presvetog Srca Isusovog (1928-1932). Iako je imao odlične uslove za rad u Pragu, čim se ukazala prilika, odlučio je da se vrati u rodnu Ljubljanu. Tome su pomogle i političke promene, a 1919. godine u novoj državi Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca osnovan je dugo očekivani slovenački univerzitet. Univerzitetska komisija poverila je arhitekti Ivanu Vurniku da organizuje odsek za arhitekturu u okviru Tehničkog fakulteta gde je prihvatio profesorsku dužnost.

Tako su se paralelno počela pojavljivati dva opusa, Prag i Ljubljana, koji se prepliću i utiču jedan na drugog više od deceniju.

„Plečnik je bio izrazito samouk. Škola nije imala uticaja na njega. Uzeo je sve što je čuo, s oprezom i uzdržanošću, često nakon napornih promišljanja. S druge strane, smišljao je sa nesvesnom lakoćom oblike i dekorativne elemente koje je koristio. Da je to nekad bilo na štetu, izgradnje i organske strane arhitekture bilo je vrlo razumljivo. On stoji visoko iznad prosečnih kolega. Plečnik je pre svega, znao kako da odbrani autoritet pred svojim klijentima.“

Neverovatna arhitektura u znak sećanja na prvu Republiku

Kao što smo pomenuli, uspostavljanje Čehoslovačke Republike, podstaklo je važan impuls za oživljavanje jednog od njegovih glavnih simbola – Praškog dvorca. Plečnik je uvek vodio računa o tome koji je kontekst nastanka nekog dela; ko je naručilac, gde se gradi i čemu će građevina služiti, na koji način će se koristiti.

Plečnik počinje preuređenje dvorskog kompleksa Hradčani, na način, koji ne samo da objedinjuje različite istorijske elemente dvorca, već će i povezati novu naciju sa drevnim svetom – a posebno Grčkom, kolevkom demokratije. Elementi koji su trebali da evociraju Staru Grčku i istaknu se, rađeni su od kamena. Koristio je geometrijske oblike, obične dorske stubove i čvrste kapitele jonskog stuba. Smatrao je da je antika najbliža ljudima i po svom izrazu i po svojoj lepoti i da je tako najrazumljivija ljudima. U drugom dvorištu dvorca napravio je monumentalne dorske stepenice sa kojima se uspinje do španske dvorane, a na južnoj strani genijalno je povezao vrtove sa ostatkom dvorca pomoću tzv. uske, ali impozantne strukture s iskonskim mikenskim osećajem. Njegovo preuređenje dvorske bašte se ubraja u najvažnija dostignuća evropske vrtne arhitekture u međuratnom periodu.

Simbolika koja ga je inspirisala tokom njegovih angažmana u dvorcu, crpila je ideje iz češke narodne tradicije. Ovde je Plečnik postigao jedan od svojih kreativnih vrhunaca.

1 of 6

Dvorac Lány

Selo Lany, u blizini Praga, nalazi se u oblasti polja i šuma koje se koriste za lov najmanje od X veka. Ali 1587. godine, car Rudolf II forsirao je snažnu vezu između Praškog dvorca i sela, kada je ovde sagradio lovački dom i zemlju uključio u kraljevska imanja. Tokom XVII veka, Rudolfova relativno mala građevina koristila se kao osnova za veći dvorac u renesansnom stilu. Tri godine nakon osnivanja čehoslovačke države, veza s Pragom još jednom je formalno priznata, kada je zamak izabran za službeno prebivalište za predsednika Republike – dužnost koju zadržava do danas.

Plečnik 1921. godine dobija zadatak da razvije imanje Lany. Njegov glavni doprinos je Lavova fontana, čijih pet ponosnih glava simbolizuju teritorije Čehoslovačke.

Crkva Presvetog Srca Isusovog

Crkva Presvetog Srca na Karlovim vinogradima je sagrađena između 1928. i 1932. godine. Plečnik je inače imao jednu filozofiju u svom životu koju je on sam nazivao hrišćanski socijalizam. Kroz tu crkvenu umetnost je pokušavao da dostigne svoje ideale i da se uopšte time bavi. Po Plečniku, crkva je socijalna potreba i ona predstavlja mesto okupljanja zajednice, samim tim to i opravdava postojanje crkvenih građevina.

Moramo pomenuti prvu crkvenu građevinu koju je uradio, crkvu Sv. Duha u Beču. Ona predstavlja kombinaciju modernih elemenata i forma ranijih epoha. Pre svega je rađena u armiranom betonu, nije prva, ali je jedna među prvima. Crkva nije dobro primljena kod široke javnosti, jer je prosto nisu razumeli. Čak i predstolonaslednik Franc Ferdinand, koji je bio pitan za mišljenje o umetničkim delatnostima tražio je u jednom momentu da se gradnja te crkve obustavi, smatrajući da je sramotna za prestoni Beč.

Radeći crkvu Presvetog Srca, isto je iskoristio bazilikalni model, sa istom idejom mesta okupljanja zajednice i toga da svi u crkvi predstavljaju jedno, ali je dao nova rešenja.

Crkva je zamišljena i kao simbol nacije: njen temelj je postavljen na desetu godišnjicu osnivanja Republike. Plečnikov art deco plan prati njegovo interesovanje za rimske i pre-rimske stilove, integrišući elemente dizajna klasične arhitekture kao što su frizovi, sa modernim industrijskim materijalima: ogromna bronzana vrata, neobična fasada i ogroman funkcionalni sat, najveći od svoje vrste u centralnoj Evropi.

Njegova veština ogleda se u rešenju problema niskog prostora u kripti. Cela kripta je urađena kao tunel. Plečnik je imao problem sa prostorom jer je kripta, bila poprilično niska. Obična ravna tavanica u kripti ne bi nikako došla u obzir jer ne bi mogla ni da se koristi. On je zapravo uzeo savremeno rešenje kako bi omogućio funkcionalnost kripte. Oblik tunela je povećao i njenu mističnost. Na taj način je sjedinio simboliku sa modernim arhitektonskim rešenjima.

Zvonik 42 m visine, koji se proteže čitavom širinom objekta. Ni pre ni posle ovog objekta, takvi primeri se nisu javljali u savremenoj arhitekturi. Pošto je zvonik opet i dosta uzak, ponovo se susreo sa rešavanjem problema nedostatka prostora. Umesto stepeništa, da bi uopšte zvonik mogao da bude funkcionalan, postavio je rampe, i tako došao do zanimljivog rešenja. Takođe, na zvoniku je spoj rozete i sata, što predstavlja jedan od prvih primera. Plečnik je opet pokazao da umetnost prethodnih epoha, može da se primenjuje i na modernim objektima.

1 of 5

Fasada simbolički predstavlja onoga kome je crkva posvećena (Isusa) jer je spoljašnjost rađena u kombinaciji kamena i opeke, opet da bi spojio prošlost i sadašnjost i još je plus stavio na samu fasadu metalne pločice tako da cela fasada izgleda kao hermelinski ogrtač.

Kod Plečnika se stalno javlja kombinacija simboličkih elemenata. Smatrao je da ta simbolika treba da doprinese čitanju arhitekture. Građevina mora da komunicira sa svojim okruženjem i mora da prenosi poruku. Želeo je da se ljudi, u njegovom objektu, osećaju dobro. A to je moguće ako je okružen simbolima koji su svima prepoznatljivi i s kojima može da se indentifikuju. On je od onih arhitekata koji su radili i enterijer i eksterijer, da bi tu ideju u potpunosti ostvario.

Samo dvojica Arhitekata na svetu preložena su za proces beatifikacije. U Barseloni, Antoni Gaudi i u Ljubljani Jože Plečnik. Na pedesetogodišnjicu Plečnikove smrti, Slovenija je proglasila tu godinu, to jest 2007. Plečnikovom godinom. Tada je i katolička Crkva započela postupak za Plečnikovo proglašenje svecom. Od tada nosi počasni naziv Sluga Božji.